I PESNICI PLAČU

I PESNICI PLAČU

Zabluda šalje još nemirnih snova,
uzaludno srce ljubav u se čuva;
sve je manje radosti, sve više je bola,
na svaku se misao i zla nit dopuza.

Vreme staro zlo pamtilo!
Vuče teret i prkosi,
uzalud je srce čilo,
život svoje pute kroji.

I pesnici plaču, reč opelo drži
i pesnici dušu zaviju u stih,
cvetovi u cvatu napoje se krvi,
čuješ po tom zvuku i jecaj i krik.

Sve gorčine sveta
skupi duša jadna,
zavije to malo ljubavi u crno;
za radost i sreću već danima gladna,
komad za komadom istroši se zrno.

I pesnici plaču stihom suzu puste,
zacvile ko pas usamljen na kiši,
misli potopljene od večite žudnje
morem čežnje postanu popucale hridi.

Pesnička je suza stopljena sa rimom,
sanjive su oči tugom oblivene,
lutalica večna sa snažnom lavinom
osećanja toči direktno iz vene.

I pesnici plaču suza im je stih.

AUTOR; Vesna Jakovljevic ©️®️