У манастиру „Миљково“,
предивна то беше слика,
бех и видех ово, ново,
са свих страна рој верника.
Под црквени су дошли кров,
да се моле, да се крсте,
да добију и благослов,
своју веру да учврсте.
Верника много беше ту,
a мала je црква ова,
и не могаше сви у њу,
па се гради већа – нова.
И радују се свему том,
oна им је ко други дом,
посвећена је црква свом,
Светом Јовану Шангајском.
Јован је светитељ врли,
Јован овде монах беше,
па народ њему баш хрли,
људи то знају – не греше.
Ко руски племић се роди,
а српско порекло води,
циљаше из срца свога,
живот је вера у Бога.
Утицајан беше јако,
сви га прихваташе лако,
своју дадиљу усмери,
Православној руској вери.
Он стече образовање,
војничко и правно знање,
у руском грађанском рату,
био је у царском јату.
Док ратоваше за цара,
беше рањен у рату том,
и би нешто што не ваља,
оста он доживотно хром.
Донео решење једно,
у Србији тражио мир,
живео јадно и бедно,
бивши племић и официр.
Новине је продавао,
босоног што му не смета,
веома мало спавао,
стекао два факултета.
Теолошки уписао,
у Србији се мучио,
у вери нађе смисао,
на време га изучио.
Монаштву стремио доста,
Јован монах доби име,
у „Миљковом“ – монах поста,
и жељу испуни тиме.
У Битољу суплент био,
молећи, проводи ноћи,
с Николајем се дружио,
да лечи имаше моћи.
Шангајски епископ поста,
док земљом бос је ходио,
сиротиште основао,
децу на пут изводио.
Западноевропски – руски,
архиепископ је био,
и на француском језику,
у Паризу је служио.
Велике жеље и снови,
ал` не беше му и блиско,
пред њим су задаци нови,
па оде у Сан Франциско.
Саборна црква се гради,
па је требало помоћи,
да се још брже изгради,
он ће то свакако моћи.
На Јована избор пао,
добар је избор то стоји,
на велики пут се дао,
би ту док се упокоји.
У порти ја гледам сада,
како нова црква ниче,
превелика је то нада,
зато се Јовану кличе.
Е баш се све добро слаже,
па живимо сви у нади,
да Свети Јован помаже,
и када се црква гради.
Верници ће да се моле,
сакупљени у цркви тој,
и свог Јована да воле,
биће их ко велики рој.
Гледаћу све то са стране,
и запалићу ја свеће,
мислићу на ове дане,
и на манастирско цвеће.