СТАРА ВОДЕНИЦА
У сени врба од јутра клопара,
вековни точак окреће Морава,
успомене чува од заборава.
једна несрећна воденица стара.
Воденицар стари у углу дрема,
сећа се својих младалацких дана,
сад му на срцу само болна рана
што више жита воденица нема.
Спомен к`о мена на минуле дане
а чинило му се ко да беше лане,
док чекаху мливо до зоре ране
крај топла огњишта , ноћи бесане.
И све до јутра док зора заруди
чекетало веселе ноте гуди.
Уз ибрик ракије смеју се људи
напољу док јутро бележи студи.
У сени врба и даље клопара,
ал` оста пуста воденица стара,
још верни мачак са њим разговара
не чује се глас нових помељара.
© Јасмина Димитријевић
и
© Мирослав Стојадиновић
(Прочитано: 80 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.286.180 пута)
