Дан: 9. децембар 2018.

Leto i Ana

Na granama stoji požutelo lišće Jesen je svoje najavila dane Suze mi same padaju po licu Nema više moje Ane… Ana je otišla pozlednjim dahom Koje je leto podarilo nama Ostavila je mene samog Da se pitam dal je i ona sama… Ali leta više nema Nema zagrljaja, poljubaca uz sveće Leto je ostalo za … Настави са читањем “Leto i Ana”

Na granama stoji požutelo lišće
Jesen je svoje najavila dane
Suze mi same padaju po licu
Nema više moje Ane…

Ana je otišla pozlednjim dahom
Koje je leto podarilo nama
Ostavila je mene samog
Da se pitam dal je i ona sama…

Ali leta više nema
Nema zagrljaja, poljubaca uz sveće
Leto je ostalo za nama
I više se nikad vratiti neće…

Leto je ostalo za nama
Nežne ruke, usne kao svila
Ja je još pamtim nasmejanu
Kao što je uvek bila…

Još uvek prolazim stazama
Kojim smo šetali mi
I sećam se onih divnih dana
Kad smo se voleli…

U nadi da ću je videti
Prolazim tim stazama svakog dana
Ali leto je naše nestalo
A sa njim je nestala i Ana…

Nikad nećeš saznati

Nikad nećeš saznati Koliko te volim ja I koliko bih nežno da ljubim Tvoja oka dva… Nikad nećeš saznati da te volim I da si mi srce ukrala I da si mi mesto ljubavi Samo bol i patnju dala… Ne, nikad nećeš saznati Da si za mene jedina ti I da sem tebe neću nikada … Настави са читањем “Nikad nećeš saznati”

Nikad nećeš saznati
Koliko te volim ja
I koliko bih nežno da ljubim
Tvoja oka dva…

Nikad nećeš saznati da te volim
I da si mi srce ukrala
I da si mi mesto ljubavi
Samo bol i patnju dala…

Ne, nikad nećeš saznati
Da si za mene jedina ti
I da sem tebe neću nikada
Nijednu drugu voleti…

Nikad nećeš saznati
Koliko sam suza zbog tebe prolio
Niti ćeš saznati za one
Koje sam u sebi krio…

ЋУПРИЈА НА ДРИНИ и БАБА БОРКА – Андреја Ђ. Врањеш

ЋУПРИЈА НА ДРИНИ Међа кривуда сећањем, месец  скупљач искри из  трава, извијених лукова,над тајном, камена  прича спава. Мит и вера у  додиру, прошлост  далека,  име  сјаја, љубав посејана памћењем, небески завет крвљу  спаја. Сви  су правци  у један бол, окорењена мисао трајањем  пече, река вечност   боји , Ћуприја  рањена видом  тече. БАБА БОРКА Смерну старицу … Настави са читањем “ЋУПРИЈА НА ДРИНИ и БАБА БОРКА – Андреја Ђ. Врањеш”


ЋУПРИЈА НА ДРИНИ

Међа кривуда сећањем,
месец  скупљач искри из  трава,
извијених лукова,над тајном,
камена  прича спава.

Мит и вера у  додиру,
прошлост  далека,  име  сјаја,
љубав посејана памћењем,
небески завет крвљу  спаја.

Сви  су правци  у један бол,
окорењена мисао трајањем  пече,
река вечност   боји ,
Ћуприја  рањена видом  тече.

БАБА БОРКА

Смерну старицу сањам,
измаштавам детињство,
помало тужан,снен,
по пољу живота лутам,
тражим поглед њен.

Тежину живота је напустила,
руке прекрстила,
године не постоје,
сложила је живота све боје.

Тихо се  искрала,
пољубила ме  нежно,
споменула мајку,
упловила у снове,
отишла у бајку.

Пред њеном лепотом савијало се цвеће,
у грудима становала доброта,
сакрио сам је у срце,
да светли до краја живота.

© Андреја Ђ. Врањеш

 

Zivot uzima i daje

  Kazu, dolazi voz niz sudbonosne sine. Kazu, prazan s’mestom za sve. Kazu, Bog ce dobre da vine. Kazu, novo svetlo ce oziveti sne. Dotle u bunilu je doba, staro, mlado i ono izmedju. Svetom tumara zloba, dobri i zlobni se susreću. Raj je pijaca raskosa. Pakao novac u ruci. Covek vazda na muci. Zivot … Настави са читањем “Zivot uzima i daje”

 

Kazu, dolazi voz niz sudbonosne sine.
Kazu, prazan s’mestom za sve.
Kazu, Bog ce dobre da vine.
Kazu, novo svetlo ce oziveti sne.

Dotle u bunilu je doba,
staro, mlado i ono izmedju.
Svetom tumara zloba,
dobri i zlobni se susreću.

Raj je pijaca raskosa.
Pakao novac u ruci.
Covek vazda na muci.
Zivot uzima i daje.

Kazu, dolazi voz niz sudbonosne sine.
Kazu, prazan s’mestom za sve.
Kazu, Bog ce dobre da vine.
Kazu, novo svetlo ce oziveti sne.