Добродошли!
Kad pored mene prođeš zadrhti moje srce i zaželi pogled tvoj da čas meni zasja, al’ ti me ne vidiš, na me i ne misliš, za te ne postojim ja. Kad bi tvoje misli bile kao moje; kad bi u tvom srcu za me ljubav sjala, sjala pa i njena iskra mala, lep bi bio … Настави са читањем “TI SI MOJ SAN – Jelena Đurašković”
Kad pored mene prođeš zadrhti moje srce
i zaželi pogled tvoj da čas meni zasja,
al’ ti me ne vidiš,
na me i ne misliš,
za te ne postojim ja.
Kad bi tvoje misli bile kao moje;
kad bi u tvom srcu za me ljubav sjala,
sjala pa i njena iskra mala,
lep bi bio svet,
dan bi bio dan, a ne noć k’o sada
kad moj si samo san.
Možeš li me pogledati
kad kraj mene prođeš?
Možeš li me zavoleti ko što voljen ti si
sada i u svakom trenu,
kad pored mene i jesi i nisi?
КАД ПОСЛЕДЊА СУЗА КАНЕ Лишће је по земљи, мразеви све ближе, Ходам полако као мрав да гмиже, Још једна година измиче лагано, За собом оставља трагове утабано. И сваким даном том крају смо ближе, Уз невољу једну, друга, трећа стиже, Па нам живот мали као лист са гране, Жути и нестаје, на друге ће стране. … Настави са читањем “КАД ПОСЛЕДЊА СУЗА КАНЕ – Драгојло Јовић”
КАД ПОСЛЕДЊА СУЗА КАНЕ
Лишће је по земљи, мразеви све ближе,
Ходам полако као мрав да гмиже,
Још једна година измиче лагано,
За собом оставља трагове утабано.
И сваким даном том крају смо ближе,
Уз невољу једну, друга, трећа стиже,
Па нам живот мали као лист са гране,
Жути и нестаје, на друге ће стране.
Пријатељства бледе, одлазе другари,
Друмови све бржи, нама корак краћи,
Само седе власи у све већем броју,
Подсећају да близу смо, још старачком боју.
Снегови ће опет прекрити све стазе,
Ту где ходали смо, други ће да газе,
И свако ће трагове оставит у снегу,
Поплочаном стазом ил смрзнутом брегу.
Наша суза нека склизнуће низ лице,
Да смрзнута, ледна, као крајпуташ стоји,
Пролазника само да сети на време,
Кад носисмо своје, ал и туђе бреме.
Свака суза ледна сведочанство пише,
А последња падне и кад се издише,
На том путу задњем за животом жали,
Ех, много смо хтели, а бејасмо мали.