Месец: новембар 2018.

U ruci mi tvoja požutela slika
Na kojoj si mi napisala ti
Da se večno sećaš moga lika
Dal se noćas mene sećaš ti…

Ti si žena mog života
Ovu pesmu noćas tebi pevam ja
Samo tebi cigani sviraju
Ja ti pevam suze padaju…

Svaka reč ove pesme
U srce me pogadja
Pevam je a ljudi se čude
Ne znaju šta se dogadja…

Ti si žena mog života
Ovu pesmu tebi sviraju
A jž krijem svoje suze
Ja ih krijem one padaju…

Čujem šapate u kafani
Kažu to je ljubav prava
Al pitaju se svi zašto plačem
Niko me zma istinu o nama…

Ti si žena mog života
O tebi noćas pevam ja
I krijem svoje suze
Ja ih krijem one padaju…

Glefam tvoju staru požutelu sliku
Lepe oči još lepši stas
Ja se još uvek sećam tvoga lika
Dal se uopšte ti sećaš nas…

Ti si žena mog života
Ovu pesmu tebi sviraju
A ja krijem svoje suze
Ja ih krijem one padaju…

U srcu se rodi tajna,
srce tajnu poveri očima,
oči je skriju u pogledima.
Naše oči nose naše tajne.

Moje bi oči želele saznati
tajnu tvojih očiju.
Tvoje bi oči želele saznti
tajnu mojih očiju.
Znatiželjne oči krišom se pogledavaju.
Plašljive oči nesigurno strepe
nad svojim tajnama
i pogledima diktiraju
neveselu igru povlačenja.

Ohrabrimo ih.
Dajmo im malo bleska,
malo smeška.
Dajmo im sjaja za naša lica,
zaustavimo ih kad se sretnu,
dok iskreni kao deca
ne izbrbljaju baš sve.

Oboje znamo da je došao u pogrešno vreme
Da si s njim jer liči na mene
Oboje znamo da je u pogrešnoj priči
I da je s tobom jer na mene liči.

Svi kažu da ima oči kao moje
Da si zato s njim, to znamo oboje
I da dok njega gledaš
Ustvari vidiš mene
Oboje znamo da su još u mene
Tvoje oči zaljubljene.

I ja i ti znamo
Da još uvek mene voliš
Oboje znamo
Da nećeš lako da me preboliš
I da se on našao u ovoj priči
Samo zato što mnogo na mene liči.

Čuo sam da od njega tražiš
Da te ljubi kao što sam te ljubio ja
Al onako kao što smo se mi ljubili
On to ne može da zna.

Tvoja drugarica mi je jednom rekla
Da dok ljubiš njega
Tvoje usne mene traže
I da onako kako sam te ja milovao
Njegovi dodiri se ne važe.

Izbaci njega iz svog srca
Ono još uvek za mene kuca
Ne može on da te ljubi kao ja
Srce moje svaku tvoju
Skrivenu želju zna.

Ne može on da te ljubi kao ja
I ne miže ništa bolje od mene da ti da
Iako od njega praviš moju kopiju
Jedini original za tebe sam ja.

Kakav je to tužni cvet,
uvenjulih ružnih lati?
Ne sme on u mojoj vazi
ni čas dulje stati.

Dignem ga iz vaze,
što me prazna seti:
“Ruža jedna crvena
u njoj treba biti.”

Pa ja sam je ubrala
i u vazu stavila.
Gde je ruža nestala?
Zašto mi se sakrila?

“Ne traži je više;
uzalud je sve.
Tvoja lepa ruža
sada umire.”

Čuh te reči strašne
i bol me obuze,
a obrazom tužnim
suze kliznuše.

“Ne traži je više”,
reče ružni cvet.
“Bijah lepa ruža,
a sad ću umret”

Ponekad istina,
a ponekad sanja,
pesma je moja,
bila veća il’ manja.

Pišem o ljubavi,
životu i sreći…
Svaku svoju tajnu
pesmi mogu reći.

Moja pesma peva
o buđenju dana,
o lišću što u jesen,
požutelo, pada s grana.

U pesmu ja pretvaram
sunce i oblake,
godišnja doba,
lepote svake.
vrbu što se tužno
nad rekom svila,
kišu što je dugo
krupne kapi lila…

Pesma je moja
i suza pokoja,
što katkad kane
i rastuži mi dane.

A onda opet napišem drugu,
u kojoj radost zameni tugu.

Sve što može pesma biti
to se ne da nabrojiti.

Ne,ne govori više,
jer u ljubavi se ćuti.

Ne,ne govori više
i ne traži da govorim.
U ljubavi govore pogledi.

Ne pitaj me dal’ te volim,
već pogledaj moje oči
i njihov pogled reći će ti sve.

Ne,ne govori više
i pusti da i ja gledam tvoje oči,
u pogledu tvom istinu da tražim.

Ne,ne govori više,
jer reči katkad lažu.
U ljubavi se ćuti,
a pogledi sve kažu.

Bila je kao san
A i ja sam je sanjao stalno
Sanjao sam oči njene, kosu, njen glas
Sanjao sam njen osmeh noćima
Sanjao sam njeno telo
Sanjao sam njen hod
Bila je tako divna
Duga crna kosa do ramena
Dva crna oka ko dva bisera
Imala je osmeh san snova
Voleo sam njen osmeh
Voleo sam kad se smeje
Voleo sam njen glas
Voleo sam sam njen hod
Hodala je brzo kao gazela
I spretno kao srna
Voleo sam njene bele ruke
Njene nežne prste
Voleo sam da gledam kako s njima
Sklanja kosu sa čela
Sve na njoj sam voleo
Voleo sam kad je srećna
Voleo sam kad je ljuta
Bila je tako slatka kad se ljuti
I kad naprći svoj nosić
Imala je nežan glas, sladak i mio
Uživao sam slušajući kad priča
Svadjali smo se ko je bolji pevač
Ona je tvrdila Aca Lukas
A ja Maja Nikolić
Ona je navijala za Partizan
A ja voleo Zvezdu
Davila me Partizanovim šalom
A ja nju ogrtao crvenobelim
Smejala se mojim šalama
A voleo sam da je zadirkujem
I voleo sam sve na njoj…

Još uvek nosi crno beli šal
I još uvek sluša Acu Lukasa
I ja ga slušam samo zbog nje
Još uvek ima predivne crne oči
I još uvek neodoljivo pomera kosu sa čela
To sam najviše voleo kod nje…

Al dugo je nisam video već
Znam da se udala
I da ima prelepu ćerkicu
Kažu isto tako lepu kao ona.

Nadam se da je
SREĆNA…
VOLEO SAM JE

Pitam vas šta je to sreća
Da li neko zna to da mi kaže
Pitam se i sam šta je to sreća
Zašto je ljudi stalno traže.

Što je sreća svakom važna
Šta to u njoj ima
Zašto roditelji žele deci sreću
Ili prijatelji prijateljima.

Neki kažu da sreća može da se kupi
A neki javno kažu ne
Reci mi šta je to sreća
Želim da znam o sreći sve.

Želim da znam kako je nastala
Da li su je ljudi stvorili
Zašto svako želi da je srećan
Zašto sreću žele svi.

Želim da znam sve o sreći
Recite mi šta je to sreća
Hocu da znam sve o njoj
I zašto je sreća sreći najveća.

Padale su blage kiše
I bio je školski raspust
Nežno si me zagrlila oko vrata
I poljbila me zadnji put.

Tog poljupca se i danas sećam
Jer više me ljubila nisi
Suznih očiju si se okrenula
I zauvek negde otišla si.

Otišla si iz mog života
Negde daleko, ne znam gde,
Danima sam plakao, godinama tugovao
I nikad nisam preboleo te.

Suze mi i danas kvase lice
Kad se setim tog poljupca
Od tog rastanka našeg
Nikad se nisam oporavio ja.

Rekla si mi da na rastanku nećeš plakati
I svoje si obećanje održala
Ali znam da si kasnije
I ti kao kiša plakala.

A, ja, plačem još uvek
I za tobom me srce boli
Jer, kao što smo sr voleli mi
Niko nikad neće da voli.

(C) Milutin Pločić