Ne verujem
Da se ne sećaš puta koji si prešao
I da ne pamtiš pustinjski pejzaž mene
Dirljiv u svojoj nepreglednosti
Pod ponoćnim nebom
Osutom retkim zvezdama kao mojim očima
Po čijem si tragu tražio put strasti
I našao netraženi Put Svile ljubavi
Jednom
Kad si me pregazio kao Kalahari
S kraja na kraj duše
I utisnuo put odavde do večnosti
Karavanima mojih beskrajnih pesama o tebi
Ne verujem
Da ni zrno peska sećanja nisi poneo
Da zažulja u oku i duši
Bar ponekad
Dok slušaš “Noći u belom satenu”
I šušti ti pod prstima papir mojih nepročitanih pesama
Kao saten vela prodane neveste
Koja stidljivo čeka na tuđoj svadbi
Čekam
Da mi oduzmeš poslednju nevinost
Čitanjem