Дан: 16. децембар 2018.

Mislim na nju

Jesen je došla na prag Na grani miriše dunja Godine su mnoge prošle Al bez nje ne mogu ja… Godine su prošle mnoge I vreme čini svoje Al ja još ne mogu da prebolim Jedino zlato moje… Ostale su samo sene Iza nas, i uspomene Dal se i ona nekad seti Dal pomisli na mene… … Настави са читањем “Mislim na nju”

Jesen je došla na prag
Na grani miriše dunja
Godine su mnoge prošle
Al bez nje ne mogu ja…

Godine su prošle mnoge
I vreme čini svoje
Al ja još ne mogu da prebolim
Jedino zlato moje…

Ostale su samo sene
Iza nas, i uspomene
Dal se i ona nekad seti
Dal pomisli na mene…

Ostala je jedna pesma
Da mi ovu tugu leči
Al srce je i dalje voli
A tu ne pomažu reči…

Sanjam da joj crnu kosu mrsim
Da joj usne ljubim ispod dunja
Al onda vidim da je nema
I probudim se iz sna…

Čuvaću na svom jastuku
Ovu prvu jesenju dunju
Da me još dugo, dugo
Podseća na nju…

U malenoj kafani

U malenoj kafani sedim sam za stolom Uz čašu vina i sa svojim bolom Al ne mogu više suze da krijem Umesto vina sada njih pijem… I dok tužan ispijam čašu Svaki gutljaj dajem za ljubav našu I dok se sve više pijan gubim Umesto tebe ja čašu ljubim… Dok pijan patim od tuge i … Настави са читањем “U malenoj kafani”

U malenoj kafani sedim sam za stolom
Uz čašu vina i sa svojim bolom
Al ne mogu više suze da krijem
Umesto vina sada njih pijem…

I dok tužan ispijam čašu
Svaki gutljaj dajem za ljubav našu
I dok se sve više pijan gubim
Umesto tebe ja čašu ljubim…

Dok pijan patim od tuge i bola
Društvo mi pravi caša sa stola
A najlepše društvo ti si mi bila
Zašto si me ostavila…

Zbog tebe ja sad u kafani provodim noći
Da živim bez tebe, znam neću moći
Zbog tebe mi duša srce slama
Šta je to bilo sa nama…

ЧАРОЛИЈА – Споменка Денда Хамовић

Обавићу те сунчаним влатима И посути чаробним прахом Узети за руку, наредити: Пођи са мном! Затвори очи, залутај У лет, мој мирис, стегни ме Снажно за прсте, и око струка Док ритам ври крви невидљиви Стопићемо снохватице наше Слутим мисао: Врати ме! Али немој, опусти се Вратићеш се Ако будеш желео Слободан као лептир Бодар … Настави са читањем “ЧАРОЛИЈА – Споменка Денда Хамовић”

Обавићу те сунчаним влатима
И посути чаробним прахом
Узети за руку, наредити:
Пођи са мном!
Затвори очи, залутај
У лет, мој мирис, стегни ме
Снажно за прсте, и око струка
Док ритам ври крви невидљиви
Стопићемо снохватице наше
Слутим мисао: Врати ме!
Али немој, опусти се
Вратићеш се
Ако будеш желео
Слободан као лептир
Бодар и занесен звездама
Бистрим од сања остварених
Брусити осећањем тихо желим
Твоје хриди, и после чари
Слада месечевог вина
Тонућемо пјано
У плес капи истине
Жудне румене рукавце
Вајати ружу, увенути неће
Горећемо, у мирису трајаћемо.

ODLAZIM – Jelena Đurašković

Sa perona kreće vlak i rastavlja naše ruke iz stiska za rastanak. Odlazim. Ostaješ. Srce se steže, oči suze i već te nema. Daljina te uze. Vlak me vozi u drugi kraj gdje lika tvoga biti neće, ni lika tvoga, ni za mene sreće. Odlazim tužna s mišlju na tebe, bez utjehe i nade u … Настави са читањем “ODLAZIM – Jelena Đurašković”

Sa perona kreće vlak
i rastavlja naše ruke
iz stiska za rastanak.
Odlazim.
Ostaješ.
Srce se steže, oči suze
i već te nema.
Daljina te uze.

Vlak me vozi u drugi kraj
gdje lika tvoga biti neće,
ni lika tvoga,
ni za mene sreće.

Odlazim tužna s mišlju na tebe,
bez utjehe i nade u viđenje skoro,
a vrijema k’o da stoji,
prolazit će tako sporo.

Trebat će čekati dugo
da nas vrijeme ponovo spoji
i vrati one dane,
što bijehu moji i tvoji.

To neće biti lako,
osjećam već sada,
dok u mome srcu
bolna čežnja vlada.
Ipak, ne napušta me nada.

Vlak me vozi negdje daleko,
u kraj čekanja,
gdje će ljubav postati
patnja golema.

Ostaju zamnom trenutci sreće.
Dal’će se ponovo vratiti?
Ne, ne može biti da neće.
Ne napušta me nada.