Месец: децембар 2018.

Dok je Jugoslavija još sfrj bila
Bili smo prava sportska nacija
U svakom sportu
Mogla je da se sastavi jaka reprezentacija…

U fudbalu smo imali veliku četvorku
I bili smi prava sila
Zvezda, Partizan, Hajduk, Dinamo Zagreb
Kakva je to liga bila…

A, naš nacionalni sport, košarka
Juba liga, bila nam je dika
Tu su pored Zvezde i Partizana
Igrali Cibona, Zadar i Jugoplastika…

Nekad smo imali i jaku rukometnu ligu
Gledali smo u njoj i Zagreb i Medvešćaka
Metaloplastiku, Zvezdu i Pivovarnu Laško
Ali i ona je nestala zbog ludaka…

I odbojkaši i odbojkašice su bili u vrhu
Imali smo jaku ligu
I reprezentaciju jaku
I ženska i muška ekipa
Mogli su da pobede selekciju svaku…

Partizan, Mladost Zagreb, Medvešćak
Bila su imena vaterpolo lige naše
Ali zbog vihora rata
Odoše na suprotne strane
I za neke druge države
Medalje osvajaše…

Nekad smo bili svetska velesila
U sportu
A sad smo na margini svih dogadjanja
Pa najlepša i najsrećnija vremena
Ostala su daleko za nama
Ostale su samopriče i tužna sećanja…

Ni mi, ni naš sport
Nikada više nećemo biti
Kao što smo bili
Zbog nekoliko zlih ljudi
Koji su nas zauvek razdvojili…

1.MOŽE LI KRAĆA?
(direktor)

Pozvao me na razgovor,
generalni direktor.
Strepeo sam od sastanka.
Kad ugledah napuderisanog zalizanka,
kojeg je postavila politička stranka !

2. KONTRA … ( ŠTA )

… i Kesić ? Salijeri I Mocart;
Poznata marka i škart,
brend I loša kopija, 
original i kineska parodija. 

Daleko si i opet sama i napuštena
Vraćam, se krilu sretnih uspomena.
A toliko puta već dadoh svoju riječ
Da ću biti vijerna tokovim sadašnjeg vremena.
Eho prijašnjice opet je pozvan da tješi.
Sjećanja naviru kao bujica.
Eho dragih uspomena jedina je svjetlost
Tihe samotne noći kad šapuću misli:
“Dvadeset drugi ožujak,subota…”
Radosti tad si prodrla u nježnu slabašnu dušu.
Upalila si plamenove svoga postojanja.
Gore i sada strasnom vatrom
I željom za besmrtnošću tvoje slatkosti.
Obuzela si dušu i tijelo, mamila si.
Živjela si i narastala u tihim šapatima
U nježnim milovanjima i prvim poljupcima,
Jedinstvenim u svom djetinjenom nesavršenstvu.
A bila si tako kratka i nestala za tren,
Kao kad otvoriš oči i izgubiš slatki san.
Dođeš iznenada na krilima vihora
A nestaneš za čas kao omađijana.
Ludom silom sazidaš novi svijet
I ozariš lice osmjesima beskrajne sreće.
Golema si,raskošna si,
Ali gdje si, gdje si sada?
Patnje i čežnje trag su tvog trena,
A ispruženoj ruci osta samo varka praznina.
Moraš li uvijek napuštati?
Tužno vapi jedno srce
I nijemi poziv šapuće ti,
Ja te želim radosti moja bolno i bezgranično,
Ali mi te daju samo uspomene.
Dođi mi jednom stvarno i prevladaj prezrene daljine.
Rukama je mojim hladno i željne su tvoje topline,
A usne bi htjele s tvojih poljupce ubirati.
Ne napuštaj me nikad više,jer teško te je čekati.

Stadion Jedinstva
Gledaoca trista
Igrali Jedinstvo Titovo Užice
I Loznica iz Loznice…

Rezultat nema veze
Nije bilo teze
Pobedila je Loznica
Usred Titovog Užica…

Stevanović za Loznicu dade gol
U Jedinstvu mislili da je fol
Al kad Radivojević povisio na dva nula
Ućutaše svi kao mula…

S.Nikolić dade nadu za domaće
Misliše i drugi daće
Kad ono bi jedan tri
Radovaše se gosti…

Na kraju Kovačević drugi dade
I poveća malo nade
Al osta pobeda Loznice
I tužno Titovo Užice…

Ne vredi Jedinstvu ni najbolji
Golman sveta nekada
Od Loznice primio tri komada
Ni Leković nije što je bio
Retko je kaf tri gola primio…

Al je Loznica danas imala Željka Cerovca
Za koga nije dala mnogo novca
I u Loznici sad pevaju ovo
Razbila Loznica Krčagovo…

У зору да устанем немам воље,
Никако да одагнам мамурлук,
Са свих ме страна стискају невоље,
Не помажу ми мед ни бели лук.

Говоре ми лек да попијем,
Ал’ моје срце никог не слуша,
Већ раним јутром, чим се умијем,
Кафу ми иште моја душа.

Желела бих да живим здраво,
Ал’ ко зна шта ме на друму чека.
Црна кафо, реци ми право,
Има ли мојој души лека.

Dok napolju kiša pada i vetar duva
Kruševac put ivičnjake ugradjuje
I nije ih strah što nevreme besni
I nije ih strah of oluje…

Vetar fijuče oko njihovih glava
I radne su bluze mokre do kože
Al poso mora da se završi u roku
Ne postoji reč ne može…

Balvani kameni teški sto kila
U redu se bele sve više
Vredni radnici ih pakuju
Dok im zavrat padaju kapi kiše…

Beton se baca i sa jedne i sa druge strane
Da ivičnjake teške čvrsto drži
Isto bi oni morali da rade
I da sa neba sunce prži…

Svaki se posao završiti mora
I nije važno kako nas vreme prati
Putevi treba da nam izgledaju lepo
I Kruševac putće tu lepotu dati…

Pa kad kreneš ulicom
I vidiš da se radi asfalt
Beton ili ivičnjaci
Nemoj zbog malog zastoja biti ljut
Nasmej se i pozdravi
Ljude u narandžastim bluzama
To Srbiju gradi Kruševac put.