Дан: 15. децембар 2018.

Pisao dam joj pisma
I govorio joj da je volim
Tad ni sanjao nisam da nikad
Neću uspeti da je prebolim…

Bila je moje sve
Moja želja i moj san
Dao sam joj sve što sam mogao
Nebo, zvezde, noć i dan…

Otišla je tiho
Kao što se i pojavila
Kao da je nije ni bilo
Kao da nije moja bila…

Ne znam gde je bila
I ne znam s kim je
Znam samo da je i otišla
I da moja više nije…

Ne verujem da ću je ikada više videti
I ne verujem da će mi ikada više doći
Ali ja nikad neću zaboraviti
Našu ljubav i naše noći…

Zidovi moji znaju svaku tajnu moju
I znaju koliko te volim ja
Možda će ti oni jednom reći
Da si moja ljubav i sreća sva…

Zidovi moji znaju sve o nama
Ali svaku tajnu čuvaju u sebi
Znaju o svakom tajnom poljupci našem
Koliko si ti poljubaca dala meni
A koliko ja tebi…

Znaju i za svaku našu svadju
I za svaku reč pogrešno izrečenu
Znaju i za način na koji smo se mirili
I za svaku moju pesmu tebi posvećenu…

Zmaju i to fa si otišla
Njih nibe lako prevariti
I da znaš, da svaku našu tajnu
Znaju i zidovi, a ne samo ja i ti.

Devojko lepa, draga, mila…,
vredna, uporna, sila si bila.
Do sada je lik tvoj krasio osmeh
zlata vredan,
a sad mu tvoj veliki uspeh ukras još jedan,
divljenja vredan.

Ostani dobra, ali ne i skromna.
Skromnost za tebe nije vrlina.
Za tebe nije samo dolina,
već breg, brdo, pa planina.

Uvek svoj podvig imaj na umu
i s pravom sebi i drugima kaži:
“Nikom i nikad dozvoliti neću
da mi ga omalovaži.
Svoje dalje korake uskladiću s njime.
Postaću ime,
ime svoga zvanja,
ime znanja, vredno poštovanja.”

Odavno se zna da je znanje moć,
sunce što u obasjan dan
pretvara mrklu noć.