Месец: август 2018.

ONA – Dejan Ivanović

  Ona, kao takva … Inspiracija bez limita prepoznatljiva, na platnu Gustava Klimta uhvaćena u konce kontasta, kolorita koncepte impresija i zapisa nedokučivih dometa proaktivnog razaranja uočljivih metamorfoza jastva . Samoinicijativnom, smelom ravnotežom značenja snažne proliferacije skrupula; pokušava da mi kaže nešto što dugo nisam čuo a odavno već znam? Koliko smo, samo MI (žrtve … Настави са читањем “ONA – Dejan Ivanović”

 

Ona, kao takva …
Inspiracija bez limita
prepoznatljiva, na platnu Gustava Klimta
uhvaćena u konce kontasta, kolorita
koncepte impresija i zapisa
nedokučivih dometa
proaktivnog razaranja
uočljivih metamorfoza jastva .
Samoinicijativnom, smelom
ravnotežom značenja
snažne proliferacije skrupula;
pokušava da mi kaže
nešto što dugo nisam čuo
a odavno već znam?
Koliko smo, samo MI
(žrtve dosadnih monologa)
u pauzama cirkadijalnih ritmova
isprekidanog disanja –
– promiskuitetne reproduktivne zveri,
na sredokraći promišljanja
od istorijskog pamćenja
do zalutalih snova o beskrajnoj sreći!

 

КОД ЧОЛКИНЕ СТАРЕ КУЋЕ – 2018

“Код Чолкине старе куће” у улици Крушевачкој број 17 у Александровцу је 26. 8.2018. године одржано ДРУЖЕЊЕ СА ПЕСНИЦИМА И СЛИКАРИМА БЛАГОРОДНЕ ЖУПЕ И РАСИНСКОГ ОКРУГА под слоганом *ПРИЈАТЕЉИ РАДЕ СКУПА – ПРИРОДА, УМЕТНИЦИ И ВИНО ЖУПА… У одличној и опуштеној атмосвери коју је уприличио Гвозден Ђолић и чланови његовог домаћинства песници из Крушевца и … Настави са читањем “КОД ЧОЛКИНЕ СТАРЕ КУЋЕ – 2018”

“Код Чолкине старе куће” у улици Крушевачкој број 17 у Александровцу је 26. 8.2018. године одржано ДРУЖЕЊЕ СА ПЕСНИЦИМА И СЛИКАРИМА БЛАГОРОДНЕ ЖУПЕ И РАСИНСКОГ ОКРУГА под слоганом *ПРИЈАТЕЉИ РАДЕ СКУПА – ПРИРОДА, УМЕТНИЦИ И ВИНО ЖУПА… У одличној и опуштеној атмосвери коју је уприличио Гвозден Ђолић и чланови његовог домаћинства песници из Крушевца и Александровца говорили су своје стихове и дружили се уз одабрано пиће и специјалитете куће. У програму и дружењу поред домаћина Гвоздена Ђолића (који је осмислио и водио програм заједно са Светланом Ђурђевић) учествовали су и песници Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу: Љубодраг Обрадовић, Светлана Ђурђевић, Мића Живановић, Ратко Тодосијевић Баћо, Саша Милетић, Драгојло Јовић, Мирко Стојадиновић, Аријана Хинић, као и песници КК Багдала из Крушевца Љубиша Бата Ђидић и Вељко Стамболија, и песници из Александровца: Анта Џамић и Миодраг Шароњић и бројни сликари (мећу којима су били и Бата и Баћо) који су имали изложене слике и други гости… За музику је био задужен Марко Бошковић, који је свирао на фрули и двојницама.

Ево шта је Гвозден Ђолић послао као прилог овом чланку:

“Ljubo,  Šaljem ti tekst koji bi trebalo da prati fotografije ! Pozdrav ,Čolka !

U Nedelju 26. avgusta 2018. god kod Čolkine stare kuće u Aleksandrovcu , družili su se Pesnici i Slikari Rasinskog Okruga i Blagorodne Župe Aleksandrovačke . Organizator ovog kulturnog događaja bila je Umetnička galerija “Vinu Župa “, a u programu su učestvovali brojni pesnici Udruženja pesnika Srbije “PoezijaSRB” iz Kuševca koje je predvodio Ljubodrag Obradović, predsednik Udruženja. Kao gost svoje stihove govorio je Ljubiša Bata Đidić, koji je na svečan način otvorio i izložbu slika devetoro slikara, među kojima su bili i poznati Župski slikari Zoran Zarić i Dušica Kovačević .

U predivnom ambijentu dvorišta porodice Đolić, do kasnih večernjih sati čuli su se stihovi brojnih pesama i priče iz Župskog kraja. Uz posluženje i dobro Župsko vino, dogovoreno je da se idućeg leta na istom mestu po treći put, okupi još više stvaralaca i ljubitelja pisane reči i umetnosti u celini. Župa i Župljani svakako to zaslužuju !”

Gvozden Đolić


Настави са читањем “КОД ЧОЛКИНЕ СТАРЕ КУЋЕ – 2018”

GATARA – Nena Miljanović Daniluška

( Iz zbirke poema na ciganske teme DANILUŠKIN ROMANSERO)   U selo idem od vrata do vrata U prnju na dronju i sa bose noge Sa oči i na leđa i sa lažljiv jezik U karte gatam u dlanovi gledam Sa ovo moje urokljivo oko I sa ovu moju cigansku pamet Na devet jezika lažem … Настави са читањем “GATARA – Nena Miljanović Daniluška”

( Iz zbirke poema na ciganske teme DANILUŠKIN ROMANSERO)

 

U selo idem od vrata do vrata
U prnju na dronju i sa bose noge
Sa oči i na leđa i sa lažljiv jezik
U karte gatam u dlanovi gledam
Sa ovo moje urokljivo oko
I sa ovu moju cigansku pamet
Na devet jezika lažem i tešim
Sa pogled što vidi u tuđu tajnu
Sa srce u mene što zna za tugu
Moje da pričam svaka da se nađe
Ista je ljubav u svaku dušu
I isti čemer u svako srce
U svaku ženu ista muka
Žalost za nekog ko sa nju nije
Tuga za život sa prazno srce
Suza za dani od moranje uz drugog

 

Ima da gatam sa brbljiva usta
Sa jad u moje ćutljivo srce
Ima da lažem da će da joj dođe
(taj njen il moj zar nije isto)
Za sedam dana i dva veka
Sa sedam suza u svako oko
Za nju da plače za ruku da je uzme
U svet da je vodi ili na nebo
Samo neka čeka
Daću joj travku i crven konac
Pod jastuk da meće njega da sanja
U san da ga gleda
Na javu da se nada

 

Neću da kažem da će da sanja
Odsad do kraj na tužni život
Neću da kažem da i ja sanjam
I da smo sestre po našu tugu
Eeej
Devla
Devla
Ja tešim druge
A ko će mene

 

AKO NAPIŠEM —– Marina Adamović

Ko će se rasplakati ako napišem pesmu o ratu? Svi su se smirili i pružaju ruke u znak prijateljstva. Granice crtaju drvenom olovkom, možda se promene i treba ih brisati. Deca se ne igraju Nemaca i partizana, na predavanjima su o genocidu Istoka, o uspehu cara Konstantina. Zašto curi nebo kad oblaka nema? Nešto se … Настави са читањем “AKO NAPIŠEM —– Marina Adamović”

Ko će se rasplakati
ako napišem pesmu o ratu?
Svi su se smirili i pružaju
ruke u znak prijateljstva.
Granice crtaju
drvenom olovkom,
možda se promene i
treba ih brisati.
Deca se ne igraju Nemaca i partizana,
na predavanjima su o genocidu
Istoka,
o uspehu cara Konstantina.
Zašto curi nebo kad oblaka nema?
Nešto se čudno dešava…
Pre sedamnaest godina,
otrov je zasejan nad naššim glavama,
a sada liju kapi bola, ooo
Nemoj me prekidati! Ćuti!
Umiru mladi velmožo.
Ti ćeš se rasplakati?
Ti?

VERUJEM U SUTRA – Milovan Petrović

Verujem u sutra možda glupo zvuči u vremena smutna što nas ka dnu vuku. Verujem u sutra u bolja nam jutra i u svaku iskreno ispruženu ruku. Verujem jer nisam od onih što kažu da će sutra biti gore nego sada. Verujem jer živim i znam da bez vere umrlo bi sutra s’ njim i … Настави са читањем “VERUJEM U SUTRA – Milovan Petrović”

Verujem u sutra
možda glupo zvuči
u vremena smutna
što nas ka dnu vuku.
Verujem u sutra
u bolja nam jutra
i u svaku iskreno
ispruženu ruku.
Verujem jer nisam
od onih što kažu
da će sutra biti
gore nego sada.
Verujem jer živim
i znam da bez vere
umrlo bi sutra
s’ njim i moja nada.

Milovan Petrović

Kazna – Nenad Đekić

I ne znam zašto o njoj sad mislim, po nebu lutam I budan sanjam I baš kad snovi  postaće java ja nekud  bežim, nekud se sklanjam.   Šta mi to talas na sebi nosi? Vetrom se mrse uvojci njeni, to more neke pakosti smišlja njen miris opet nosi ka meni.   A mene je stid … Настави са читањем “Kazna – Nenad Đekić”

I ne znam zašto o njoj sad mislim,

po nebu lutam I budan sanjam

I baš kad snovi  postaće java

ja nekud  bežim, nekud se sklanjam.

 

Šta mi to talas na sebi nosi?

Vetrom se mrse uvojci njeni,

to more neke pakosti smišlja

njen miris opet nosi ka meni.

 

A mene je stid  godina tvojih,

taj kamen, zid  pred sobom vidim.

Pupoljak pade u ruke moje,

dal’ da ga berem, dal’ da se stidim?

 

Osećam gorim,pakao čeka,

grešne je misli o njoj već prašto.

Ma nek me zbog nje u vatru bace,

neka izgorim, bar znadem zašto.

 

Grudi mi steže misao nežna

I već mi vatra dušu pali,

svog suca poznah po dodiru samo,

ona mi sudi, đavolak mali.

NEZAPISANI TRAGOVI – Slobodan Jevremović

Pisao sam nezapisane tragove kao nove – a davne – kao nove – a sutrašnje – vidim nestale sve prašine sa puta, a zli su srušili fabrike, straža je neka druga, odavno drugi asfalt postavljen, misle – brišu nezapisane tragove, a ne, to ne, nikada neće … Pisao sam a kelner je opet doneo roštilj … Настави са читањем “NEZAPISANI TRAGOVI – Slobodan Jevremović”

Pisao sam nezapisane tragove
kao nove – a davne –
kao nove – a sutrašnje –
vidim nestale sve prašine sa puta,
a zli su srušili fabrike,
straža je neka druga,
odavno drugi asfalt postavljen,
misle – brišu nezapisane tragove,
a ne, to ne, nikada neće …

Pisao sam
a kelner je opet doneo roštilj
na jako sunčanom stolu,
i leto je bilo, i bilo je toplo.

Pisao sam
pa daj još po jednu,
dok ljudi odoše svojim kućama,
i svi sem mene, i mrak je već.

Pisao sam divne tragove naše,
one asfaltne, prašnjave,
mermerne, travne, cvetne,
liftom pokretne, šinama okretne,
kišne, snežne, u holu neizbežne,
tragove usnule koji se bude
i ponovo sve ih radosno vidim,
pa pišem opisne,
pišem za nas.

Pisao sam, sve naše za juče,
za danas, za sutra,
i opet tako,
i opet,
ja znam…

(Bgd, 22.avg.2018)

Bogdana

To lepo lice što sija na dajini, te lepe kafene oči što šarmiraju svakog onog ko ih vidi, tu lepoticu sanjam svaki dan, u rukama mojim, u zagrljaju kako se grlimo, ljubimo i volimo do veka. Mene ta njena kosa potseća na lepotu koju gledam samo jednom,a to je ona. To je ona,lepotica sa kafenim … Настави са читањем “Bogdana”

To lepo lice što sija na dajini,
te lepe kafene oči što
šarmiraju svakog onog ko ih vidi,
tu lepoticu sanjam svaki dan,
u rukama mojim,
u zagrljaju kako se grlimo,
ljubimo i volimo do veka.

Mene ta njena kosa potseća na
lepotu koju gledam samo jednom,a to je ona.
To je ona,lepotica sa kafenim očima,
sa lepim osmehom,i
ona mi je svaki put u snu.
Želim je imati dok sam živ,
jer samo ona može da me
održi u životu.

ХОРИЗОНТИ – Андреја Врањеш

ХОРИЗОНТИ Још замишљам хоризонте ведре,, откривам старе тајне, надам исте наде, враћам се у негдашње зоре лење, полазим самоће, не слушам тираде. Слушам кише давно одпадане, гледам птице што доносе студи пијем вино из напрсле чаше, радости падају ко пијани људи. Чулношћу  песника звукове пипам, бојим у светлост људске тмине. кад бих мого вратит небо … Настави са читањем “ХОРИЗОНТИ – Андреја Врањеш”


ХОРИЗОНТИ

Још замишљам хоризонте ведре,,
откривам старе тајне, надам исте наде,
враћам се у негдашње зоре лење,
полазим самоће, не слушам тираде.

Слушам кише давно одпадане,
гледам птице што доносе студи
пијем вино из напрсле чаше,
радости падају ко пијани људи.

Чулношћу  песника звукове пипам,
бојим у светлост људске тмине.
кад бих мого вратит небо родно,
вратио бих са њим камене тишине.

VLADAR – Andreja Vranješ

VLADAR Delom moćnim sa večnošću zbori, prostran umom vreme zauzeo, odtuguje poraze stradalne, lomne snage u bolu obreo. Večan Njegoš,lepotom prkosi zamišljeno nevremenom žuri, misli čojstven o sudbini roda, nije umro nego samo žmuri.

VLADAR

Delom moćnim sa večnošću zbori,
prostran umom vreme zauzeo,
odtuguje poraze stradalne,
lomne snage u bolu obreo.

Večan Njegoš,lepotom prkosi
zamišljeno nevremenom žuri,
misli čojstven o sudbini roda,
nije umro nego samo žmuri.