Месец: август 2018.

BILjNA BALADA – Nena Miljanović

  u traganju za sobom tražih svoj ženski smisao medju ljudima i zverovima i ne nađoh se u rečima i režanjima među plitkim ljubavima i dubokim strastima posle tebe   isprljana dodirima tela bez dodira duša vratih se sebi pre svih i privih na misli o tebi svoju prvobitnu i potonju nevinost sačuvanu u lekovitim … Настави са читањем “BILjNA BALADA – Nena Miljanović”

 
u traganju za sobom
tražih svoj ženski smisao
medju ljudima i zverovima
i ne nađoh se u rečima i režanjima
među plitkim ljubavima i dubokim strastima
posle tebe
 
isprljana dodirima tela bez dodira duša
vratih se sebi pre svih
i privih na misli o tebi svoju prvobitnu i potonju nevinost
sačuvanu u lekovitim poljima poezije
sa snagom biljke
da i presečena na pola preživim
evo izlistavam
u listovima mojih kniga o tebi
i cvetam cvetajevskim stihovima
sad kad sam ti korov
koji čupaš iz sebe i gaziš
 
i izgažena
neiskorenjena iz ljubavi u sebi
bokorim opojna i opora
cedim iz sebe slatku i gorku reč
isceliteljski svemoćnu
kapljm je po svojim pesmama
kao sok travke koja leči druge
od onog od čega sama bolujem
i umreću
neizlečena

ПоезијаСРБ у ПОРТИ – 9. август 2018. године

У четвртак, 9. 8. 2018. године у летњој башти ресторана ПОРТА у Крушевцу, Миличина 2., одржан је поетско-афористичко-музички програм под именом “ПоезијаСРБ у ПОРТИ”. Програм са доста изненађења, осмислили су и водили га: Саша Милетић, Љубодраг Обрадовић и Даница Гвозденовић. За музички део програма одличним староградским песмама побринули су се: Мирослав Мића Живановић, Душан Дуца … Настави са читањем “ПоезијаСРБ у ПОРТИ – 9. август 2018. године”

У четвртак, 9. 8. 2018. године у летњој башти ресторана ПОРТА у Крушевцу, Миличина 2., одржан је поетско-афористичко-музички програм под именом “ПоезијаСРБ у ПОРТИ”. Програм са доста изненађења, осмислили су и водили га: Саша Милетић, Љубодраг Обрадовић и Даница Гвозденовић. За музички део програма одличним староградским песмама побринули су се: Мирослав Мића Живановић, Душан Дуца Пејчић и Радмила Бајић. Афоризме су говорили: Драган Матејић, Братислав Костадинов и Дејан Ристић. Поезијом су вече оплеменили: Љубодраг Обрадовић, Мирослав Живановић, Саша Милетић, Даница Гвозденовић, Светлана Ђурђевић, Ратко Тодосијевић Баћо, Богдан Јефтић, Аријана Хинић, Даница Рајковић, Драган Тодосијевић, Вељко Стамболија, Владан Ристић, Слађана Бундало, Живојин Манојловић, Градимир Карајовић, Боривоје Видојковић и Мирослава Смиљанић, а одломке из својих поетских прича говорили су: Гордана Влаховић и Зорица Шошић-Максимовић. Манифестацију су поздравили и др Раде Биочанин и Милан Марковић Лака. Све у свему било је то још једно одлично поетско-афористичко-музички вече у организацији Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу и Ресторана ПОРТА у одличном амбијенту, са добрим пићем, заносном поезијом, врхунским афоризмима и староградском музиком…

Једно од изненађења које смо најавили била је и песма ВОЛЕО БИХ ДА ДЕТЕ У ТЕБИ Пере Зупца из најновијег Часописа за поезију ПоезијаСРБ број 10, коју је на самом почетку програма прочитала Даница Гвозденовић. Песму можете и Ви есклузивно прочитати u наставку овог текста.

ВОЛЕО БИХ

Вoлeо бих да дете у теби
Никада не одрасте,
Да стариш како стари дрвеће
Стамено и безболно,
А дете у теби да не стари
Јер тако би могла да
Сачуваш наду да вреди
Гледати унапред
И мирно ишчекивати
Јутро
Ткано од неизвесности
И безнађа.

© Перо Зубац

Још слика на Фејсбуку

RASPEČAĆENA PESMA ( mojoj Sandri) – Nena Miljanović

  Neću ti posvetiti ovu malu pesmu kćeri moja Posvetiću ti zapečaćenu Knjigu o Ljubavi Sa petsto poema o Poslednjem Ostavljam ti je Kao ključ kojim ćeš osloboditi sebe samu Jednom Kad budeš imala godina koliko ja sada I ja ne budem više tu ( ni moje oči Da te vide kao nevinost i kad … Настави са читањем “RASPEČAĆENA PESMA ( mojoj Sandri) – Nena Miljanović”

 

Neću ti posvetiti ovu malu pesmu kćeri moja
Posvetiću ti zapečaćenu Knjigu o Ljubavi
Sa petsto poema o Poslednjem

Ostavljam ti je
Kao ključ kojim ćeš osloboditi sebe samu
Jednom
Kad budeš imala godina koliko ja sada
I ja ne budem više tu ( ni moje oči
Da te vide kao nevinost i kad si sama sebi greh)
Lastavice moja
Tek tada je raspečati
Jer nećeš razumeti pre

Sada
Sudila bi mi kao majci brakolomnici
Tada
Pomilovaćeš me kao ženu
I moje pesme biće pomilovanje tebe
Kad poslednji put budeš (po)grešna
Jer si nekome i sebi sjala poznom ljubavlju
I ugasila se
Ugasila
Kao sada ja

Rođena
Tek tada razlomi pečat moje duše
I pusti da te moje pesme teše
I ljube da prođe gde boli
Kad te više ne bude ljubio Poslednji
Tek kad se oprostiš od žene u sebi i ljubavi
Oprostićeš mi mojih petsto poema (neposvećenih ocu tvom)
Ne čitaj ih
Pre nego što prođeš kroz ovo što ne prolazi
Ni kad prođeš
Kćeri moja
Ženo…

 

TRON – Milovan Petrović

      Želeo sam kad porastem da postanem lik sa trona, želeo sam al’ uzalud na tronu je bila ona. Želeo sam na vrh stići i ne biti samo sena, al’ odavno na vrhu je lepršala kosa njena. Želeo sam i gle čuda i meni se nešto desi, proviđenje ili sudba tu kraj nje … Настави са читањем “TRON – Milovan Petrović”

 

 

 

Želeo sam kad porastem
da postanem lik sa trona,
želeo sam al’ uzalud
na tronu je bila ona.

Želeo sam na vrh stići
i ne biti samo sena,
al’ odavno na vrhu je
lepršala kosa njena.

Želeo sam i gle čuda
i meni se nešto desi,
proviđenje ili sudba
tu kraj nje me odmah smesti.

Želeo sam,… sad ne žalim
tron za mene baš i nije,
zbog te kose ja sam srećan
što na vrhu sad se vije.

Milovan Petrović