Дан: 25. август 2018.

AKO NAPIŠEM —– Marina Adamović

Ko će se rasplakati ako napišem pesmu o ratu? Svi su se smirili i pružaju ruke u znak prijateljstva. Granice crtaju drvenom olovkom, možda se promene i treba ih brisati. Deca se ne igraju Nemaca i partizana, na predavanjima su o genocidu Istoka, o uspehu cara Konstantina. Zašto curi nebo kad oblaka nema? Nešto se … Настави са читањем “AKO NAPIŠEM —– Marina Adamović”

Ko će se rasplakati
ako napišem pesmu o ratu?
Svi su se smirili i pružaju
ruke u znak prijateljstva.
Granice crtaju
drvenom olovkom,
možda se promene i
treba ih brisati.
Deca se ne igraju Nemaca i partizana,
na predavanjima su o genocidu
Istoka,
o uspehu cara Konstantina.
Zašto curi nebo kad oblaka nema?
Nešto se čudno dešava…
Pre sedamnaest godina,
otrov je zasejan nad naššim glavama,
a sada liju kapi bola, ooo
Nemoj me prekidati! Ćuti!
Umiru mladi velmožo.
Ti ćeš se rasplakati?
Ti?

VERUJEM U SUTRA – Milovan Petrović

Verujem u sutra možda glupo zvuči u vremena smutna što nas ka dnu vuku. Verujem u sutra u bolja nam jutra i u svaku iskreno ispruženu ruku. Verujem jer nisam od onih što kažu da će sutra biti gore nego sada. Verujem jer živim i znam da bez vere umrlo bi sutra s’ njim i … Настави са читањем “VERUJEM U SUTRA – Milovan Petrović”

Verujem u sutra
možda glupo zvuči
u vremena smutna
što nas ka dnu vuku.
Verujem u sutra
u bolja nam jutra
i u svaku iskreno
ispruženu ruku.
Verujem jer nisam
od onih što kažu
da će sutra biti
gore nego sada.
Verujem jer živim
i znam da bez vere
umrlo bi sutra
s’ njim i moja nada.

Milovan Petrović