Добродошли!
NISAM OTIŠ’O KRUG SAM OBIŠ’O, ZAPITAO NJU ZA NEZNANU ISTINU, TERETNU ODAVNU, I OPET SAM TU, KOD TEBE SAM TU. (Bgd,23.okt.2017)
NISAM OTIŠ’O
KRUG SAM OBIŠ’O,
ZAPITAO NJU
ZA NEZNANU ISTINU,
TERETNU ODAVNU,
I OPET SAM TU,
KOD TEBE SAM TU.
(Bgd,23.okt.2017)
Милион километара западно од истока… често бијаху уплакана два ока… За разлику од њих треће око гледаше у исток ведро и дубоко… Исто толико километара источно од запада… два смарагдна ока мутио је немир… док треће око гледаше пут запада и виђаше јасно читав свемир… Четири овосвјетовна ока трептаху сталним страхом, да ће пустиња даљине, … Настави са читањем “Буди са мном у тихом шапутању”
Милион километара западно од истока…
често бијаху уплакана два ока…
За разлику од њих треће око гледаше у исток
ведро и дубоко…
Исто толико километара источно од запада…
два смарагдна ока мутио је немир…
док треће око гледаше пут запада
и виђаше јасно читав свемир…
Четири овосвјетовна ока
трептаху сталним страхом,
да ће пустиња даљине, својим леденим дахом
смрвити, здробити нити
и прекрити их заборава прахом…
Ал два онострана ока видјела су јасно…
језгро огњено око ког се формира
лаве лавина…
Та два ока бистра и дубока
знала су да не постоји даљина…
Не као неко стварно растојање,
видјела су то, више као бројање и одбројавање…
Колико уздаха дневно, колико чежњивих мисли…
њежних слова тананог кова…
И да ће све то, да их снажно спаја
до следећег загрљаја…
Та два ока трећа
видјела су гдје је срећа
Рекла су, смирите страсти…
Љубав ви је у Божијој власти…
Зато…
Мирне душе и ноћу и дању…
Буди са мном у тихом шапутању.
Ne znam u snovima da li sam lep u tvojim slikama sanjanih lepota, da li je dodir najdraže duše dovoljan da otvori vrata života i one ti odavne nanete boli da prenese sasvim i da se poruše onome najviše koji te voli, pa sa mnom da snivaš, lepote uživaš, i one naše, najlepše duše, nove … Настави са читањем “DODIR – Slobodan Jevremović”
Ne znam u snovima da li sam lep
u tvojim slikama sanjanih lepota,
da li je dodir najdraže duše
dovoljan da otvori vrata života
i one ti odavne nanete boli
da prenese sasvim i da se poruše
onome najviše koji te voli,
pa sa mnom da snivaš,
lepote uživaš,
i one naše,
najlepše duše,
nove i jedine,
dodire …
(Bgd, 22.okt.2017.)
Cvetovi opali i dalje mirišu neki na bagrem, neki na tebe, a grane se gole i stalno uzdišu i stalno ih sanjam, pitaju mene, onda si opet, kada ćeš opet, doći u carstvo ljubavi naše da cvetove nove rodjene čuvaš dok ne mirišu i radost donesu, ljubavi moja… Oni nestali cvetovi, oni su naši svetovi … Настави са читањем “NESTALI CVETOVI – Slobodan Jevremović”
Cvetovi opali i dalje mirišu
neki na bagrem, neki na tebe,
a grane se gole i stalno uzdišu
i stalno ih sanjam, pitaju mene,
onda si opet, kada ćeš opet,
doći u carstvo ljubavi naše
da cvetove nove rodjene čuvaš
dok ne mirišu i radost donesu,
ljubavi moja…
Oni nestali cvetovi,
oni su naši svetovi
novih najlepših saznanja,
i onih java, i onih sanja,
i tamo i ovde,
blisko, daleko,
tišinom onde
i glasno dovde,
mila moja.
(Bgd, 22.okt.2017)
Trepti sudbina životnog lika a travka najlepša ostaje sama i treptajem pita kad god je prilika, kad mnogo se volimo, kuda sa nama … (Bgd,20.okt.2017)
(Bgd,20.okt.2017)
Nije dovoljno reći ti hvala za sve pomoći koje si dala iz svoje duše lečila mene, na pute me vratila, više no sebe, da volim te najzad, voljenu davno, iz snova onih i misli odavno krišom o tebi i lepoti tvojoj, o duši duše što nigde je nema, i sada ja živim a tuga drema … Настави са читањем “NIJE DOVOLJNO “HVALA” ZA POVRATAK ŽIVOTU – Slobodan Jevremović”
(Bgd,21.okt.2017)
* Foro -Internet, art obrada -DarkoNismo na svetlima da bismo glumili igramo sebe, iskreno, jasno, ovde smo stalno da bi se ljubili, da ćuteće reči svi čuju glasno sve naše istine i sva saznanja da ljubav nam traje i pre našeg znanja, da želja si moja i pre postojanja kada je zvezda najlepšeg sjaja sišla na binu pravo iz raja … Настави са читањем “SVETLOSTI NAŠE POZORNICE – Slobodan Jevremović”
Nismo na svetlima da bismo glumili
igramo sebe, iskreno, jasno,
ovde smo stalno da bi se ljubili,
da ćuteće reči svi čuju glasno
sve naše istine i sva saznanja
da ljubav nam traje i pre našeg znanja,
da želja si moja i pre postojanja
kada je zvezda najlepšeg sjaja
sišla na binu pravo iz raja
i tek posle nežno rodila mene
pa nakon mene donela tebe
na pozorje ovog podija života,
pod svetlima da se obasja lepota
tebe prezlatne, mene i nas,
A svetla na kraju kad se ugase
ostajemo, uživamo dalje životne talase,
mila večita moja…
(Bgd,20.okt.2017)
Zašto te sanjam, zašto te živim, odgovor ne znam, samo se divim kako si lepa, mila i slatka, duša predobra,nežna i glatka i moja si samo, to iskreno znaš. Možda ne sanjam, možda ne živim, ti zvezdu gledaš a vidiš mene, ti samo tražiš da mene i tebe radosne nadješ i ljubav nam daš. Možda … Настави са читањем “MOŽDA JA – Slobodan Jevremović”
Zašto te sanjam, zašto te živim,
odgovor ne znam, samo se divim
kako si lepa, mila i slatka,
duša predobra,nežna i glatka
i moja si samo, to iskreno znaš.
Možda ne sanjam, možda ne živim,
ti zvezdu gledaš a vidiš mene,
ti samo tražiš da mene i tebe
radosne nadješ i ljubav nam daš.
Možda ja jesam, možda i nisam,
al’ jesi ti sreća, najmila moja,
i voli zvezdu i ljubi mene,
sve reči hvale iz noći snene
čuvaj i uzmi i miluj mene,
mila moja, za uvek, za nas.
(Bgd,19.okt.2017)
*Foto -Internet, art obrada -Darko
Dva fronta, dvije vojske jedno polje nepregledno, pola tama prekrila, pola svjetlost obojila, dva čovjeka u jednom tijelu mač istine isukala. Dva ista svijeta razdjeljena neprijatelj prijatelju postala, dvije misli, jedna duša jedan izvor nepresušan a dva ušća zamućena jedna rijeka nepremošćena. Bojno polje čista duša po kojoj razvili se barjaci dvobojni, dvije vojske, jedan … Настави са читањем “Pjesnikov košmar”
Dva fronta, dvije vojske
jedno polje nepregledno,
pola tama prekrila,
pola svjetlost obojila,
dva čovjeka u jednom tijelu
mač istine isukala.
Dva ista svijeta razdjeljena
neprijatelj prijatelju postala,
dvije misli, jedna duša
jedan izvor nepresušan
a dva ušća zamućena
jedna rijeka nepremošćena.
Bojno polje čista duša
po kojoj razvili se barjaci dvobojni,
dvije vojske, jedan vođa
dvije žrtve, jedna krv
dva krika, jedan jauk,
grobnica jedna za sad i navjek.
Bore se mudrost ćutanja
i ubojite riječi,
u koštac se uhvatili razum i srce
kao štit život postavili,
jedan život, riječi bezbroj,
bezbroj zlatnih dukata u riznici ćutanja.
Jedan život, razjarena armija
na dvije strane, dva fronta sukobljena,
jedan život precjepljen na pola
u Ariadninu nit ispleten,
u procjepu iznad ponora
u kojem se bore dva lava a jedna sudbina.
Uznemirili se Muze i Pegazi
zamutili nepresušni izvori
nepregledne inspiracije,
Pjesnik bi riječju da progovori,
Razum mu mačem vitla iznad glave,
prsti se otimlju i riječi izgažene grabe.
Slovo po slovo grčevito se slaže
most iznad rijeke nepremošćene
žustro bi da sagrade,
dvije obale nespojive da spoje,
dva fronta da ujedine,
dvije vojske zaraćene sjedine.
Slovo po slovo, stih po stih
bistre se nepresušni izvori
smiruju se nemirne Muze i Pegazi,
bude se tamne noći u svijetloj zori,
budi se pjesnik iz teških košmara
na jastuku vlažnom, da li od suza ili znoja.
Budi se ali budan nije,
nije jedna zora, zore su dvije,
Ariadna je sve u niti zaplela
probuđenog pjesnika saplala,
između jave i sna duša zaspala
daleko od bitke, daleko od košmara.
I sanja, sanja poljanu čistu
i rijeku bistru,
izvor nepresušan što
ka jednom ušću plovi,
dva fronta razjedinjena
između jave i sna sjedinjena.
I nisu pobjedu izvojevali
ni moćni Razum ni bogato Ćutanje,
sve svoje košmare mučne,
sne razjedinjene, razbacane,
prsti Pjesnika nezadrživo spajaju
u moćnu nit Ariadnine sudbine.
Jedan život, dvije vojske,
jedno tijelo, dva ista sna,
košmar misli u srce pretače
u rijeku nepresušnog korita utače,
između jave i sna, zapliće i upliće,
u pjesmu bez Pjesnika tka.
© Nevenka Savić Alispahić
Stigla je jesen, toplina lepa, K’o leto da je, sunca sve više, Ali znam ja vrlo, uskoro kiše, Pa hodam i mislim o nadi nada Da tebe vidim, sutra il’ sada, Pa opet ranjenog, povredne duše, Da jedino snagom tvojom me lečiš Od svih tebi reči pesme mi skupiš I od njih zrake sačiniš, pustiš, … Настави са читањем “LEK PRE KIŠA JESENI – Slobodan Jevremović”
Stigla je jesen, toplina lepa,
K’o leto da je, sunca sve više,
Ali znam ja vrlo, uskoro kiše,
Pa hodam i mislim o nadi nada
Da tebe vidim, sutra il’ sada,
Pa opet ranjenog, povredne duše,
Da jedino snagom tvojom me lečiš
Od svih tebi reči pesme mi skupiš
I od njih zrake sačiniš, pustiš,
Toplotom duše I nežne ruke,
Da mogu dalje, da mogu bolje,
Da zamolim tebe, povratim sebe,
Da snagu vratim, iskrenost volje,
Uz onaj tvoj meni poznati,
Čarobno lep, predrag i nežan,
Trajno najduži,
Od tvoje ljubavi,
Lek.
(Bgd, 19.okt.2017)