Ne zelim biti trezan,pijan sam jos svoj.
Nisam tugom vezan,kad mislim o njoj.
Java puni case,masu krila crno bela.
Vetrovi nose,prazne limenke i flase,
votke i hela.
Dunav i Sava se pobedniku smeju,
ne haju za vetrove iznad sto veju.
Pomislih i ja bih tako,bezbrizan bio.
Da je moju Savu,mesec od sunca s’krio.
Cekam da klone glava,mislim o smrti kao o’snu.
Koliko li traje potshumna slava,
da’l je vecna i verna ko zivot dnu.
Kad ne mogu ljubav da dam,ni vise da odsanjam san.
Stari koraci prate,iako novi je dan.
Kad ne mogu ljubav da dam,niko sam tad.
Voljena podje u hram,
I ja da podjem sam rad.