Nismo na svetlima da bismo glumili
igramo sebe, iskreno, jasno,
ovde smo stalno da bi se ljubili,
da ćuteće reči svi čuju glasno
sve naše istine i sva saznanja
da ljubav nam traje i pre našeg znanja,
da želja si moja i pre postojanja
kada je zvezda najlepšeg sjaja
sišla na binu pravo iz raja
i tek posle nežno rodila mene
pa nakon mene donela tebe
na pozorje ovog podija života,
pod svetlima da se obasja lepota
tebe prezlatne, mene i nas,
A svetla na kraju kad se ugase
ostajemo, uživamo dalje životne talase,
mila večita moja…
(Bgd,20.okt.2017)
(Прочитано: 45 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.289.315 пута)