Дан: 29. октобар 2017.

DILEMA ZA DUGU NOĆ – Nena Miljanović

Između živeti od nadanja I umreti od čekanja Kad me ni zemlja ni misao ne drže I smrt me uzme pod svoje U sumanutim noćnim satima Govorim sebi Učini čekanju kraj Lako je Lakše je dići ruku na sebe nego od tebe Sve je lakše od ovog sporog izumiranja iz ljubavi A onda me žilavi … Настави са читањем “DILEMA ZA DUGU NOĆ – Nena Miljanović”

Između živeti od nadanja
I umreti od čekanja
Kad me ni zemlja ni misao ne drže
I smrt me uzme pod svoje
U sumanutim noćnim satima
Govorim sebi
Učini čekanju kraj
Lako je
Lakše je dići ruku na sebe nego od tebe
Sve je lakše od ovog sporog izumiranja iz ljubavi
A onda me žilavi život žigne nadom
Oglasićeš se možda sutra krikom negdašnje ptice
I vratiti se na mrve izmrzle mene
Mada…
…Jesen je pozna moja i tvoja već
(Pa šta)
I inje pada po kalendarima ljubavi
I po vremenu u kom smo se kasno sreli
(Nikad nije kasno)
Trebalo je u junu života u polju pijanih makova
Ne u jesen kad venu opijati i hrabrost
I lude ptice i istrošeni preljubnici se vraćaju
U bračnih gnezda skloništa
(I šta sad)
U dilemi
Između ubiti sebe ili nadu
Oglasi se opsenarka poezija
Nagovarom da odložim odlazak i sačekam sutrašnje jutro
Sugestivnim stihovima
Uverava me da ćeš se vratiti
Skoro da poverujem da će te doneti dan…
…Duga je noć
Dovoljno duga da me odgovori od smrti
I ubedi u život
U kom su mogući letnji makovi
U snegu u nama

MUZIKA JE OGLEDALO DUŠE -2 – Slobodan Jevremović

                                             ♫ LA MUSíCA ES EL ESPEJO DEL ALMA ♫                                              ♫ MUSIC IS THE MIRROR OF THE SOUL ♫ Poemu radosti slušam u duši, note o tebi još kakva si bila, to boli moje uvek uguši najdraža vila najlepših krila što muziku svira i glasno poje najdivne tonove prekrasne, tvoje, … Настави са читањем “MUZIKA JE OGLEDALO DUŠE -2 – Slobodan Jevremović”

                                             ♫ LA MUSíCA ES EL ESPEJO DEL ALMA ♫
                                             ♫ MUSIC IS THE MIRROR OF THE SOUL ♫

Poemu radosti slušam u duši,
note o tebi još kakva si bila,
to boli moje uvek uguši
najdraža vila najlepših krila
što muziku svira i glasno poje
najdivne tonove prekrasne, tvoje,
te pesme radosti, pesme davnina,
pesme o nama i naših blizina,
tada…

Dolaze tonovi još lepših nota
poema o najlepšoj ljubavi života
pa moram da ležim, moram da snivam,
ogledalo naših daljih blizina,
odsjaj naših bližih daljina,
i srećno te putujem, veoma čekam,
da muziku duše sa tobom slušam
ovu muziku što stalno je nosam
u ostavi duše,
samo za nas…

(Bgd, 29.okt.2017)

 

Čikarić Marija 21.07.1944.g.-27.10.2017.g.

Čikarić Marija rođena 21.07.1944.godine u Šidu. Od rođenja do danas, školovanje i radni vek provela je u Šidu. Udana je, ima dve ćerke i troje unučadi. Oduvek je aktivna u svim kulturnim, prosvetnim, sportskim, humanitarnim i političkim događajima. Od odlaska u penziju počela je da piše pesme. Radi sve što voli i ništa joj nije … Настави са читањем “Čikarić Marija 21.07.1944.g.-27.10.2017.g.”

Čikarić Marija rođena 21.07.1944.godine u Šidu. Od rođenja do danas, školovanje i radni vek provela je u Šidu. Udana je, ima dve ćerke i troje unučadi. Oduvek je aktivna u svim kulturnim, prosvetnim, sportskim, humanitarnim i političkim događajima. Od odlaska u penziju počela je da piše pesme. Radi sve što voli i ništa joj nije teško.
Član književnog kluba Šid-Udruženje pesnika srbije POEZIJASCG,Kruševac.
Preminula 27.10.2017.g.

Ti

Dala bih sve
samo da te vidim
kroz prozor mutnog stakla
Neznam da li sanjam
ili ne prepoznajem likove
Pitam se gde li si sada
kada sama sedim za
ovim istim stolom.
Ispijam lepotu iz male čaše
što mi rumenilo u lice šalje
Sedim i razmišljam
idem dalje.
Da. Sama sedim
i kroz mutno staklo gledam.

Marija Čikarić

Iščekivanja

Sve mi je ravno
sve svejedno
gledam dve prazne čaše
koje su uvek bile pune
dok je ljubavi bilo
Sećanja nebrišu se.
Sedeći danima u iščekivanju
da i druga ruka pruži utjehu
Kako bi želela noćas
da si pored mene
Milovati tvoje vlasi
uz čašu crnog vina
i zvuke violine.

Marija Čikarić

Vino

Crno vino
i lepa žena
zalazak sunca
iznad fruške gore
rumenilo šalje
Krv u meni vrije
vino crno vino
sa žudnjom ga pijem.

Marija Čikarić

Oči

Svake noći sanjam tvoje oči
gde da krenem
gde da kročim
gde da tražim tvoje oči
pogledi se gube
usne žele da te ljube
a tebe nema
Gde si sada
srce moje
samo se tebi nada.
Marija Čikarić

Sećanje

Šetajući gradom
posle 23h
osetih želju da negde sednem
Da, sela sam
u jedan tajnovit kutak
Bilo je naše omiljeno mesto
prostor lepo uređen renoviran
Pogled mi odluta
za onaj sto broj 3.
često smo sedali
i provodili satima za njim
Pogledi oči u oči
kucaj staklenih čaša
ispijali smo crno oporo vino
smejali se, veselili
duboko u noć
dočekivali jutra
uz zvuke starih instrumenata
na uvo tiho violina
i sada se u mom uhu čuje
Maštam sama za stolom
njega nema i
nikad više neće doći
Teške su sada
besane noći.

Marija Čikarić