(pesma za komponovanje)
Kad zasvira violina
i zaplaču njene strune
meni nemir dušom prođe
da objasnim to ne umem.
Iz dubine duše moje
otme mi se uzdah jedan
u oku se suza stvori
al’ da kane ja joj ne dam.
Violino ti ne diraj
svojom strunom moje rane
prođe mladost moja draga
vreme nosi naše dane.
U maglama mojim sivim
ostale su samo sene
tvoja slika izbledela
i cvet što u bašti vene.
Ne vraćaj mi violino
iz mladosti moje dane
tvoje strune melem nisu
nisu bar za moje rane.
Milovan Petrović
Zainteresovani za otkup autorskih prava, mogu mi se obratiti na gmail adresu:
milovpetrovic@gmail.com