Месец: април 2017.

ВЕЧЕРАС – Мирослав Јосифовић

ВЕЧЕРАС Само једно скретање погледа и створила си се са њим испред мене, држите се за руке… Тренутно помрачење свести, једва стојим, пукао бих од муке. Ти никад лепша, држиш за руку тог малог, дебелог, одвратног створа, тако те волим, а тако мрзим у овој вечери ноћних мора. Видела си ме, покушаваш да се отргнеш … Настави са читањем “ВЕЧЕРАС – Мирослав Јосифовић”

ВЕЧЕРАС

Само једно скретање погледа и створила си
се са њим испред мене, држите се за руке…
Тренутно помрачење свести,
једва стојим, пукао бих од муке.

Ти никад лепша, држиш за руку
тог малог, дебелог, одвратног створа,
тако те волим, а тако мрзим
у овој вечери ноћних мора.

Видела си ме, покушаваш да се отргнеш од њега,
али ђубре те све јаче стеже,
поздрављаш ме извештаченим осмехом,
ја једва стојим, дишем све теже.

Отргла си се од сподобе,
питаш ме нешто, тек онако, куртоазно,
мумлајући пролазим поред тебе,
осећам се бедно, осећам се празно.

Довлачим се до прве биртије,
састав људи мени добро знан,
вино се чини као добар избор,
прошао је још један дан…

© Мирослав Јосифовић

SLIKAJUĆI VRIJEME – Mirko Popović

  Ne vidim te. U odlaske Si vinut. Ali te čujem izdaleka I šuteći samoću Na tren su sve pastelne boje izbrisale Teret s tvojih dlanova. (Zato i knjige o tome Oduvijek tražim na starim policama).

 

Ne vidim te. U odlaske
Si vinut. Ali te čujem izdaleka
I šuteći samoću
Na tren su sve pastelne boje izbrisale
Teret s tvojih dlanova.
(Zato i knjige o tome
Oduvijek tražim na starim policama).

Настави са читањем “SLIKAJUĆI VRIJEME – Mirko Popović”

Zaleđene dubine

Tvoje oči plave i moje smeđe jedne kao more druge kao noć i koje su dubine dublje u kojim očima lakše se potone ni ti ni ja ne možemo o tome. Oboje smo, ili možda i nismo, utonuli i potonuli još onomad kad nas je prvi put srelo proljeće i mirisom bagrema iz našeg vrta … Настави са читањем “Zaleđene dubine”

Tvoje oči plave i moje smeđe
jedne kao more druge kao noć
i koje su dubine dublje
u kojim očima lakše se potone
ni ti ni ja ne možemo o tome.

Oboje smo, ili možda i nismo,
utonuli i potonuli još onomad
kad nas je prvi put srelo proljeće
i mirisom bagrema iz našeg vrta
opilo i napilo svim svojim nektarima.

Ljeta su smjenjivala proljeća
i dok su mirisale ulice na divlji kesten
jesen je uz kapi crvenog vina
utirala put studeni i zimama,
hladni su vjetovi mrzli dubine u očima.

Ko se i kad i koliko duboko zaledio
ni ljudi ni mi, čini mi se, reći ne bi znali,
od pogleda do pogleda, od mora do noći
ne osta ni jedan trag da bile su to
ljubavlju ispunjene i šarenice i zjenice.

Ne smjenjuju se više proljeća i zime
ne pominjemo jedno drugom ime
bagrem iz vrta posječen je davno
drugo je voće i druge su oči
tuđa su danas mora i bez zvijezda su noći.

Ne pričaju nam usne i ne kucaju srca
u istom taktu i istom jačinom
i možda jedno od nas traži razlog
da nikad se led ne otopi i zima otopli
no, uprkos ledu i zimama, sve u meni te voli.

© Nevenka Savić Alispahić

ПЕСМЕ 2015 ГОДИНЕ – МОЈА БРАЋА и ПОЕТО

Дакле, ПЕСМЕ ГОДИНЕ су: МОЈА БРАЋА – Борисава Боре Благојевића, песника из Ћуприје – по одлуци жирија; ПОЕТО – Марине Адамовић – песникиње из Ниша – по одлуци посетиоца сајта БЛОГ ПоезијаСРБ! МОЈА БРАЋАСве што може да се продаПродала су моја браћаМи ни свесни нисмо билиКо купује и ко плаћаПродали су окућницуШљивар изнад родне кућеИ … Настави са читањем “ПЕСМЕ 2015 ГОДИНЕ – МОЈА БРАЋА и ПОЕТО”

Дакле, ПЕСМЕ ГОДИНЕ су:

  • МОЈА БРАЋА – Борисава Боре Благојевића, песника из Ћуприје – по одлуци жирија;
  • ПОЕТО – Марине Адамовић – песникиње из Ниша – по одлуци посетиоца сајта БЛОГ ПоезијаСРБ!
МОЈА БРАЋА

Све што може да се прода
Продала су моја браћа
Ми ни свесни нисмо били
Ко купује и ко плаћа

Продали су окућницу
Шљивар изнад родне куће
И бачвану крај врбака
Плава јутра у свануће

Продали су без тапија
Све ђутуре и од ока
Све ливаде до јаруге
Бистру воду из потока

Њиву што нас хлебом храни
У закуп су јуче дали
Сад причају правдају се
Где је међа нису знали

А међа је све док може
Поглед птице да се вине
Продали су део неба
Белог орла у висине

И ћувике што међају
Од силника што нас бране
Лојзе што нас вином поји
Манастире разидане

И утробу земље ове
Где се нови камен рађа
Старо гробље поред пута
Продала су моја браћа

И све наше крвотоке
Што долазе из далека
Продали су све изворе
Све кладенце белих река

Православље славу веру
Колач што се даје сину
Продала су моја браћа
Тиху модру месечину

Продадоше браћа браћу
Расејаше кости њине
Ко да овде никад није
Било правде и истине

Продадоше цреп са куће
Кисну греде откривене
Труне душа у огњишту
Продали су део мене

© Борисав Бора Благојевић

POETO

Ušla sam u sebe i
krenula sa razgledanjem

Znam da sam slabo osvetljena
– prekidača nije bilo

Ipak
– priznajem
sebi me je privukao
opojni pištac pažnje

Nikada nisam čula
tako ljupke zvuke
u gustom šipražju
tresetnih algi

Pažljivo sam pratila
gde otiče moja kiša
krivudala je
i spuštala se
nekuda vani

Malo sam se zgrčila
da dotaknem ušće

Ali

Jaoooj

Tamo vode više nije bilo

Samo skerletna humka
u kojoj je sedela
Cvetajeva
pružala mi je
ruke
nemi vrisak i

“Niz rub – pa ravno
U crnu zemlju, da poji trstik.
Nepovratno, nezaustavno,
Nepopravljivo šiklja stih„

kamin(n)gs

©
– Marina Adamović
Поштовани посетиоци,

Изабрали смо песму године Удружења песника Србије – ПоезијеСРБ за 2015.  годину у обе категорије. Песму године бирали су:

  • Жири Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ у саставу: Љубодраг Обрадовић, Лепа Симић и Светлана Ђурђевић и
  • Посетиоци сајта Блог ПоезијаСРБ.

Жири је одабрао следеће песме:

1. МОЈА БРАЋА – Борисав Благојевић
2. ПОЕТО – Марина Адамовић
3. КРУГ – Мирјана Шарац

Прва три места по Вашим гласовима освојили су:

1. Марина Адамовић за песму ПОЕТО
2. Драгојло Јовић за песму ПЕСМА ПРИЈАТЕЉУ
3. Милован Петровић за песму ЈЕДАН ЧОВЕК У ДАЉИНУ ОДЕ

Пригодне дипломе и награде у књигама из издавачке продукције Удружења песника Србије – поезијаСРБ ће бити уручене у мају 2017. године у Крушевцу на манифестацији СУПЕС 2017, о чему ће добитници награда бити посебно обавештени! Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ није у прилици да сноси трошкове доласка на уручење награда!

  Настави са читањем “ПЕСМЕ 2015 ГОДИНЕ – МОЈА БРАЋА и ПОЕТО”

Други пишу – СТИХОМ ДА ТИ КАЖЕМ – Новине град

Бројне активности крушевачких песника “Стихом да ти кажем” Крушевачко Удружење песника Србије “Поезија СРБ” већ годинама активно ради и окупља песнике не само крушевачког краја, већ и це­ле Србије и многих држава света. Осим својих дружења једном месечно, чланови овог У дружења својим стиховима обележавају скоро сваки значајан датум из наше историје и културе. Само за … Настави са читањем “Други пишу – СТИХОМ ДА ТИ КАЖЕМ – Новине град”


Бројне активности крушевачких песника

“Стихом да ти кажем”

Крушевачко Удружење песника Србије “Поезија СРБ” већ годинама активно ради и окупља песнике не само крушевачког краја, већ и це­ле Србије и многих држава света. Осим својих дружења једном месечно, чланови овог У дружења својим стиховима обележавају скоро сваки значајан датум из наше историје и културе.
 
Само за последњих четрде­сетак дана крушевачки стихо­творци организовали су три при­годна песничка дружења. Најпре, била је то манифестација “Љубав и вино” која је, поводом Светог Трифуна, Дана виногра­дара, одржана 14. фебруара у  Малој сали Крушевачког позо­ришта. Том приликом додељена је и награда Удружења за најбо­љу песму о вину, Николи Стоја­новићу, једном од најбољих мла­дих песника Србије, чијих се преко 4000 књига поезије нашло у рукама читалаца. Манифеста­цији је присуствала и група пе­сника из Александровца, који су се организацијски придружили крушевачком удружењу песни­ка “Поезија СРБ”.


Такође, 21. марта Удружење је, у истом простору Крушевач­ког позоришта, своје окупљање посветило светском Дану поези­је. Своје стихове, осим домаћих, казивали су и песници свих осталих градова крушевачког региона. Својим присуством скуп је почаствовао, по многима један од најбољих кад је у питању римована поезија, Бора Благојевић, песник из Ћуприје. Истовремено, Крушевљанки Даници Рајковић уручена је награда за њено вишегодишње песничко стваралаштво, оделотворено у девет поетских збирки. О њеној поезији говорио је председник Удружења Љубодраг Обрадовић, а награду јој је уручио познати крушевачки песнички боем Мића Живановић.

Најзад, 25. овог месеца, поводом Дана НАТО бомбардовања Србије, Удружење је организовало својеврсни песнички iн мемориам жртвама рата, под називом “песмом за незаборав”. Ову манифестацију крушевачки ствараоци песничке књижевности одржали су у Пионирском парку, са симболичним почетком у 11:55 часова. Осим песника, скупу је присуствовао и познати крушевачки сатиричар Драган Матејић, који је изговорио неколико пригодних афоризама. На крају, ваља истаћи да велике заслуге за овако активно деловање крушевачких поета има председник Удружења “ПоезијаСРБ” Љубодраг Обрадовић, уз свесрдну помоћ Светлане Ъурђевић, крушевачке музе љубавне поезије.

Драгиша Павловић Расински

 

BOG JE MRTAV —- Marina Adamović

БОГ ЈЕ МРТАВ Тог поподнева, читала сам Ничеа подвучену реченицу “Бог је мртав” понављала сам, понављала. Зелена трава, цветна стабла паркова звала су децу “играјмо се анђела!”. Мој је син поцепао завесу, а сви заједмо плакали за крилима. Подигла сам главу, књига ми је скочила, дете је, сасвим влажно, слетело у загрљај: “Мама, мама! Јој, … Настави са читањем “BOG JE MRTAV —- Marina Adamović”

БОГ ЈЕ МРТАВ

Тог поподнева,
читала сам Ничеа
подвучену реченицу
“Бог је мртав”
понављала сам,
понављала.
Зелена трава,
цветна стабла паркова
звала су децу
“играјмо се анђела!”.
Мој је син
поцепао завесу,
а сви заједмо
плакали за крилима.
Подигла сам главу,
књига ми је скочила,
дете је, сасвим влажно,
слетело у загрљај:
“Мама, мама! Јој, не дај ме, мама!”
“Бога смо вам убили!”
дрекну бомба
осиромашена.