NE, NIJE SE IGRAO RADI IGRE – Mirko Popović

    Ponovno je  odjurio  tamo  gdje se s nekim značajnim mimoišao. Je li to bila ona… u povorci svakodnevnih prolaznika?! Kao da mi je graciozno poka- zala način kozmičkog sporazumijevanja. Evo, netom je pisala da dolazi. I vra- ća se u Sarajevo. Meni se vraća. A onda se  sjetio  kako  mu je prije mnogo … Настави са читањем “NE, NIJE SE IGRAO RADI IGRE – Mirko Popović”

 

 

Ponovno je  odjurio  tamo  gdje se s nekim značajnim mimoišao. Je li to
bila ona… u povorci svakodnevnih prolaznika?! Kao da mi je graciozno poka-
zala način kozmičkog sporazumijevanja. Evo, netom je pisala da dolazi. I vra-
ća se u Sarajevo. Meni se vraća. A onda se  sjetio  kako  mu je prije mnogo
godina (umjesto razglednice) u srce utisnula svoj sjaj u očima, mali, poput
leptira lebdeći, plačni osmijeh i riječi:  „Ne,  nikada  se  neću vratiti, ni onda
kada, možda, spoznaš svoje grijehe. Jer ni tada nećeš umjeti u meni mene
prepoznati.“ Htio je tada nešto reći, izustiti,  ali  je, ukočen,  samo  nijeme
ruke  pružio  za sudbinom.
Настави са читањем “NE, NIJE SE IGRAO RADI IGRE – Mirko Popović”

Zatalasaj

Rekao je:”Ne talasaj.Ti svojim srcem vezuješ ruke A njihova nikad nećeš otopiti. Istina vređa Prste savijene iza leđa. Skidaće zvezde, a nebo će ti oteti.     Potopi krikove u podmornice Jer duša po svome kliče Na račun udobnosti Osenči lice pred svima i naoružaj svoje slabosti Pokrij to sunce u nedrima livrejom     … Настави са читањем “Zatalasaj”

Rekao je:”Ne talasaj.Ti svojim srcem vezuješ ruke

A njihova nikad nećeš otopiti.

Istina vređa

Prste savijene iza leđa.

Skidaće zvezde, a nebo će ti oteti.

 

 

Potopi krikove u podmornice

Jer duša po svome kliče

Na račun udobnosti

Osenči lice pred svima i naoružaj svoje slabosti

Pokrij to sunce u nedrima livrejom

 

 

Malo nas hrli za idejom

Većina samo pored nje promiče.”

 

 

Masa bi dušu amputirala

Da njome plati zlatne kaveze

Ugojenima od sujete i lažnog morala

 Sve dok dopunjuju hleb na njene trpeze

 

 

A ti to nazivaš ratnicima?

Mehanizme koji dišu  po pravilima?

 

 

Skupiću armiju baraba sa margina

 Što iskaču iz padobrana

 Pravo u grotlo vulkana

 Izlaze iz jazbina i spavaju po klupama

U pomrčini

 

Omaž za njihove ruke grube

Što čuvaju straže onima koji se ljube

 Na mesečini

 

Sirovim snagama napravi

Most preko aveti

Koja se meškolji preko pravde prapretka

 

Došlo mi je da te volim

I posle poslednje ljubavi

I ako ratujemo na suprotnim stranama

Nisi ni ti bolji

Samo ti lepše stoje

Maskirne boje

 Novog poretka

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

УКРОТИТИ ЕТАР – Културна повесница крушевачког краја – др Велибор Лазаревић

УКРОТИТИ ЕТАР – Културна повесница крушевачког краја Др Велибор Лазаревић – идејни творац многих манифестација, али и песничке манифестације МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК која се сваке године одржава на скели, укотвљеној на средини Мораве уз светлост Месеца и бакљи, и уз музику која тече заједно са реком. Поштовани скупе, може се рећи: увек када је реч о … Настави са читањем “УКРОТИТИ ЕТАР – Културна повесница крушевачког краја – др Велибор Лазаревић”

УКРОТИТИ ЕТАР – Културна повесница крушевачког краја

Др Велибор Лазаревић – идејни творац многих манифестација, али и песничке манифестације МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК која се сваке године одржава на скели, укотвљеној на средини Мораве уз светлост Месеца и бакљи, и уз музику која тече заједно са реком.

Поштовани скупе, може се рећи: увек када је реч о некој књизи, реч је о човеку. У овом случају, без обзира ком жанру приписали ову књигу, у њој можемо читати о духовном лику Љубе Обрадовића. Пред нама је једна импресивна збирка записа, приказа књига, културних догађања, рецензија…, УКРОТИТИ ЕТАР из пера Љубодрага Љубе Обрадовића, оснивача, иницијатора, саучесника бројних манифестација и културних акција у крушевачком крају, али и шире од тога.

Човека који је деценијама био на изворишту, у матици културе књижевности и стваралштва уопште. Он је својим преданим радом укидао провинцију и усправљао културне светионике у Крушевцу, Треботину, Жабару, Белој Води, Макрешану, Коњуху, Трбуњу и сам Бог зна где још. Носталгично је годинама чувао памћење на људе и догађаје, као директор Културног центра Крушевац, али и изван те функције. Успостављао је међународну културну сарадњу Крушевца са Хасковом у Бугарској, Сан Бартоломеом у Италији, Плевљима у Црној Гори.

Иако није из те струке, основао је сопствени интернет сајт на коме је промовисао мале-велике људе из провинцеје, за које се иначе не би ни чуло. Само на том плану уздигао је величанствену духовну вертикалу. Од оснивања 2005. до 2017. године било је 14.409.769 прегледаних страница сајта. Сада се на његовом сајту ПоезијаСРБ налази преко 12.000 објављених песама, а око 600 песника на њему објављује своју поезију. Из свега поменутог проистекло је и оснивање Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ, које је под његовим руковођењем организовало бројне песничке сусрете, али и богату издавачку делатност, која је изнедрила и објединила српске песнике са свих континената.

Оно што је Љубодраг Обрадовић годинама стрпљиво исписивао на интернету, сада се нашло међу корицама ове књиге, како каже етар је сада укроћен. Око 40 књижевних стваралаца и културних прегалаца и 7 поетских зборника преплетено је и сплело се у једну питку приповест о тежњи једне генерације да садржајно и стваралачки живи и траје упркос разним недаћама. Пред нама се као на филмском платну смењују драги ликови наше културе и уметности, виде се и препознају њихова вредна дела и једно време.

Ово дело је зато својеврсна културна повесница крушевачког краја и шире од тога.

И зато, хвала Љуби Обрадовићу, што нас је све скупа и појединачно, овековечио у свом стваралачки надахнутом, пријатељском и добронамерном албуму. Хвала и на времеплову који ће остати иза нас.

Др Велибор Лазаревић


Љубодраг Обрадовић и др Велибор Лазаревић – договор о промоцији књиге
УКРОТИТИ ЕТАР – (Клуб КЦК у Крушевцу 21.04.2017.)

 

KAP (NOKTURNO)-Nena Miljanović

Kraj marta je Vraća se još jedno moguće proleće Vraćaju se nemoguće misli o tebi Kao velike bele ptice Lepršaju i gnezde mi se u nadanje I vetar neki lako šumi Čujem ga i osećam čini mi se ( to ti negde daleko dišeš verujem) Sklapam oči i udišem te radosna ( osećam da se … Настави са читањем “KAP (NOKTURNO)-Nena Miljanović”

Kraj marta je
Vraća se još jedno moguće proleće
Vraćaju se nemoguće misli o tebi
Kao velike bele ptice
Lepršaju i gnezde mi se u nadanje
I vetar neki lako šumi
Čujem ga i osećam čini mi se
( to ti negde daleko dišeš
verujem)
Sklapam oči i udišem te radosna
( osećam da se osmehujem u snu)
I ti se osmehuješ i govoriš
Čujem te
( ili samu sebe)
I gledaš me iz vraćenog vremena
Po martu i meni
Padaju tvoje lanjske oči
Tamne i tople
Tope poslednje snegove
I poslednju zaboravljenu mene
Rastopljena
Kapljem iz svoga oka
Teška kao olovna kugla
Poslednja kap sna o ljubavi
Otkida se i pada
I ubila bi te možda
( i mene )
Da nije kriknula pogođena ptica
(ili ja )
I strašnim krikom razbila
(bolje da nije)
Olovo noć i san
U buđenje i dan
Teži od olova