Дан: 27. април 2017.

Песничка сусретања ПоезијаСРБ у Крушевачком позоришту – Април 2017.

Аудио снимак У Крушевачком позоришту су 26.04.2017. године у 18:00 сати одржана традиционална ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА у организацији Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ. Програм су осмислили и водили мр Душка Ерић и Љубодраг Обрадовић, а у програму су се својом поезијом представили: Драгојло Јовић, Градимир Карајовић, Живојин Манојловић, Мира Смиљанић, Светлана Ђурђевић, Стефан Кнежевић, Јована Марковић, … Настави са читањем “Песничка сусретања ПоезијаСРБ у Крушевачком позоришту – Април 2017.”

У Крушевачком позоришту су 26.04.2017. године у 18:00 сати одржана традиционална ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА у организацији Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ. Програм су осмислили и водили мр Душка Ерић и Љубодраг Обрадовић, а у програму су се својом поезијом представили: Драгојло Јовић, Градимир Карајовић, Живојин Манојловић, Мира Смиљанић, Светлана Ђурђевић, Стефан Кнежевић, Јована Марковић, Ратко Тодосијевић Баћа, Драган Матејић, Михајло Ћирковић, Богдан Јефтић, Малина Обрадовић, Дејан Ристић, Аријана Хинић, Витомир Станојевић, Даница Рајковић, Мирко Стојадиновић, мр Душка Ерић и Љубодраг Обрадовић.

Љубодраг Обрадовић и мр Душка Ерић су осмислили и водили програм

Прочитајте текст до краја

NIZ POLJE LEDENO – Mirko Popović

  Netko noćas otvara prozor Da otplovimo sa uzglavljima U šutnji cvjetaju mrazevi I mjesec cvokoće u dračama

 

Netko noćas otvara prozor
 Da otplovimo sa uzglavljima
 
 U šutnji cvjetaju mrazevi
 I mjesec cvokoće u dračama
  Настави са читањем "NIZ POLJE LEDENO  –  Mirko Popović"

Ždral za tvoje vode-Mila Jašović

Zavitlaćeš kamen po kamen u daljinu I njima razbiti večnu tišinu Dunava Ko pitanje za pitanjem Koje ne možeš postaviti Ali ih talasi opet iznesu na površinu Cvileće drveni čamci Svedoci tvoga okršaja s rekom Kad držiš istinu na distanci Negde daleko odskače Od svakog domašaja S koliko boja bojićeš tugu Dok te u nekog … Настави са читањем “Ždral za tvoje vode-Mila Jašović”

Zavitlaćeš kamen po kamen u daljinu
I njima razbiti večnu tišinu
Dunava
Ko pitanje za pitanjem
Koje ne možeš postaviti
Ali ih talasi opet iznesu na površinu
Cvileće drveni čamci
Svedoci tvoga okršaja s rekom
Kad držiš istinu na distanci
Negde daleko odskače
Od svakog domašaja
S koliko boja bojićeš tugu
Dok te u nekog drugog ne pretvori
Koliko dugo kružićeš u začaranom krugu
U kakve se oblike bol na kraju otelotvori
Koje to struje nežive prirode
Dovoljno snažno mame da u njima opstaneš
Koliko dnevno postaješ
Osmatrač iz tuđe perspektive
Koliko često sanjaćeš obale drugog tla
Da možeš iz početka od dna ka vrhu
Da ne stojiš ko pion u međuprostoru odluka
Da ne moraš da biraš uvek između dva zla
manje
Da ne moraš da tražiš svrhu
Na mestu gde je nema
Ni da tražiš odobrenje
Da gradiš život van sistema
Da slaviš slobodu begunca
Videćeš ždralove
Aluvijalne ravni nadletaće jata
Kidaće poslednje zrake od sunca
U kljunu nositi kapi života
U rasponu krila mesto za tajne
I nećeš biti pozvan na njihove balove
Jer reke mnoge su protekle
I mnoge će proteći
Kad oko svoje ose krug protiv sreće ucrtavaš
Ostarićeš ionako zureći za njima
Pa zar je važno dokle
Kad samo sebe sputavaš