За трептаје од јецаја тихих, љутих рана од љубави ружне, окупане од сунчевих зрака, тешко ми је било погледати, на крај наше започете среће. По некад се и суза подкраде, Од горчине самог осећаја, да си сада од мене далеко, и да имаш сада другу срећу, ја ти никад, опростити не ћу.
За трептаје од јецаја тихих,
љутих рана од љубави ружне,
окупане од сунчевих зрака,
тешко ми је било погледати,
на крај наше започете среће.
По некад се и суза подкраде,
Од горчине самог осећаја,
да си сада од мене далеко,
и да имаш сада другу срећу,
ја ти никад,
опростити не ћу.