Bacam novčić u fontanu od leda
Imenom Buđenje u srcu Kalemegdana
Nek sačeka proleće da potone do dna
Jedna lansirana želja opet će ga naterati da ispliva
Dok ga ne pokupe Cigani stopalima bosim od leta
U toj refleksiji aqua marin lokve
Gužvaš mi se u sećanju bez dozvole
Kao što se gužvaš u njenim krugovima
Sužen po rubovima da staneš u dimenzije sveta
Jedno drugom dajemo to što su drugi uzimali
Skidam ti pola ugriza sa suve smokve
Otimaš sa usne zalogaj profiterole
Znala sam da se volimo po načinu na koji smo se mrzeli
U slanom ukusu ludilo klizi niz ramena
Igram se vatrom Devojčice sa šibicama
Anđeli neka idu tamo gde svetlosti nema
Gde se ljudi ne vole
I gde beda caruje
Jer moja je svaka želja već uslišena
A ona što tinja
Dar je što lepotu iz lepote preoblikuje
Decembar u vreme čuda
Ruga se beskućnima
I Nova godina kuca ko prorok na vratima
Ja molim ljude, ne molim glasnike neba
Da mi se kao Diogenu sklone sa Sunca
Jer nije srećan ko mnogo ima
Već kome malo treba
Dečak sa ružama na obrazu daruje lampion jelki
Iduće godine hoće do njenih visina
Da poraste
Što se mene tiče, klinac već si veliki
Veći od sveta u kome želiš da odrasteš
