СВЕ ЈЕ ТО ЗБОГ ЉУБАВИ И ВИНА
Ноћас се сећање у мисли просипа
К`о из ко зна које чаше опор гутљај вина
Ноћас ми љубав, крчмарева прелепа кћи
Месечева невеста
И у песми лијепа Емина
Ноћас се ево поноћи предајем
У стакло разбијене чаше нестаје моја суштина
А љубав лик свој оставља
У свакој капи испијеног вина
Ноћас поноћи љубав је име
И суза горка незван је гост
У глави бучна је самоће тишина
Јер љубави ноћас ни вино није мост
Ноћас ме пије вино
на његово тонем дно
и у кошмару љубави равно је и фино
к`о широко поље кошено
Ноћас је срце љубави препуно
А љубав на небу је звездана прашина
И дође ми да месец загрлим
К`о песник брезе у стиховима Јесењина
Ноћас ми песма стихове не зна
о њих се спотиче и болно пада
ноћас је моја душа чаша испијеног вина
за љубав давну спремна да страда.