KADA SAM ODLAZILA – Lepa

  KADA SAM ODLAZILA – Lepa Simic Kada sam odlazila ispratila me majka Kotrljale se krupne suze niz njeno lice Tihim glasom molila je Kćeri čuvaj se piši i nemoj dugo Vetar je nosio obećanje Neću dugo Voz se gubio u magli i huku vetra dva dana kroz nekoliko zemalja Šta mi to sudbina sprema … Настави са читањем “KADA SAM ODLAZILA – Lepa”

 

KADA SAM ODLAZILA – Lepa Simic

Kada sam odlazila
ispratila me majka
Kotrljale se krupne suze
niz njeno lice

Tihim glasom molila je
Kćeri čuvaj se
piši i nemoj dugo

Vetar je nosio obećanje
Neću dugo

Voz se gubio u magli
i huku vetra
dva dana
kroz nekoliko zemalja

Šta mi to sudbina sprema

Na tudjim vratima
dočekala me starica
rukom pokazala da uđem

U velikom točku olujnih dana
kotrljala se mladost

Nisam govorila šta me boli.

Krila sam
da mi je čežnja razdirala grudi
a ružni snovi bacali u očaj

Majci sam pisala o lepoti zemlje
sebe nisam spominjala
tako je bilo najbolje

U samotnim noćima
počele su da izviru pesme

Mesec je znao sve
Gde sam skrila nesanice
i snove
što ostaše u zemlji sjaja

Godine brzo lete

Ponekad se osmeh sledi
kad se setim
krupnih suza majke
i obećanja

Neću dugo

Oprosti što sam te još tad’
slagala Majko

ЗАЈЕДИВО НЕБО

Орбита се из темеља мења Запламсало небо на заласку Најављује ветрове и плиму Живи точак Окреће сказаљку На коме је судба уцртана Поравнати рачун с небесима Узалудно траћење времена Истина је расплинута нада Изгубила ритам Одвајкада Нестварна је Као привиђење Па је љубав духовна потреба Сиромаштвом пустило корене Јее нам душа По пучини плута Има … Настави са читањем “ЗАЈЕДИВО НЕБО”

Орбита се из темеља мења
Запламсало небо на заласку
Најављује ветрове и плиму
Живи точак
Окреће сказаљку
На коме је судба уцртана

Поравнати рачун с небесима
Узалудно траћење времена

Истина је расплинута нада
Изгубила ритам
Одвајкада
Нестварна је
Као привиђење
Па је љубав духовна потреба
Сиромаштвом пустило корене
Јее нам душа
По пучини плута

Има л игде тачних одговора
Да остану вечни, дуговеки
Да постану видљиви
И трајни, јер утроба гори
За истином

Заједљиво небо
Предсказањем сине
Буде ретко па опет
Васкрсне, наметне се
Као божја казна
Као вода прогоњена паклом
Безумље се отворених уста
Противило рађању човека
А он хоће
Детињство са пита
Као зрео човек
Да не лута

Драгош Павић