Дан: 25. август 2015.

Подигох камен.
Тежак.
Чврст.
Силан.
Моћан.
Оклопљен.
Његова целина
Непровидна.
Не жели додире
У утробу божанску.
Одупире се
Опоро
Каменом амалгамом
Омађијаним,.
Нестајање разбија
Отпором
У суноврат одласка.

Испод њега
Буја бујица
Разбуђена
Неподјармљена посусталшћу,
Усколебана
Разбијеним редоследом,
Поремећена раскош
Трајања ускипела.

Камен ускиснуо
Заштитнички,
Преврат ритма
Зауставља снагом,
Искључив,
Расхлађен,
Додире туђе
Праисконске чује,
Тражимо његово лице
И смисао
У бесмислу ремећења
Да трулеж
У њега убацимо
И раскомаданом
Раздробимо постојање.

Драгош Павић

Подигох камен.
Тежак.
Чврст.
Силан.
Моћан.
Оклопљен.
Његова целина
Непровидна.
Не жели додире
У утробу божанску.
Одупире се опоро
Каменим амалгамом
Омађијаним,
Нестајање разбија отпором
У суноврат одласка.

Испод њега
Буја бујица разбуђена,
Неподјармљена посусталошћу,
Усколебана
Разбијеним редоследом,
Поремећена раскош
Трајања ускипела.

Камен ускиснуо заштитнички,
Преврат ритма зауставља
Снагом,
Искључив,
Расхлађен,
Додире туђе
Праисконске чује.
Тражимо његово лице
И смисао у бесмислу ремећења
Да трулеж у њега убацимо
И раскомаданом
Раздробимо постојљње.

Драгош
Павић

Lepršave kao život
I hladne kao smrt
Provejavaju prve zvezdaste pahuljice
Bezopasno retke i sitne
Padaju po otvorenim oktobarskim ružama
I ljubi ih golo srce cveta
Nemoćno da se zatvori
Svesno
Da ljubi prethodnicu snegova
I svoje umiranje

Suviše sitno za priznavanje
I za razlog za okončavanje
Poneko prećutkivanje
I traženje velikih izgovora
Za nenalaženje malih prilika
Provejava po priči o jesenjih dvoje
Nemoćnih da je okončaju
Svesnih
Da je sve još samo igra velikim rečima
Što padaju kao lažne zvezde
Po ljubavi koja se hladi
I nestaje
U sitnicima

copyright © Nena Miljanović