Ne zameri Zoe ali napuštam te
Dosadila si mi sa tim pesmama o bolu i njemu
Progoniš
I ko lažni misionar neznabožcima
Ponavljaš praznu molitvu u koju ni sama ne veruješ:
Da ne mogu i ne smem dotaći telom
Ono što mi se nije dotaklo duše
Ti mala pogana dušo u meni
Proglašavaš me kurvom
I na misao samo o nekom ko nije on
A sama se kurvaš sama sa sobom i poezijom
I lažeš da si voljena i voliš:
Ne može se voleti svoj bol
Ostavljam te Zoe
Ja nisam vernik religije o odricanjima i žrtvama
Moje telo je bazilika bez krsta
(na koji se ti bučno razapinješ
ne bi li postala Bog u poeziji)
Pagansko svetilište strasti
Sa dva zvona i škropionicom
Pusti me
Da pravim imenom imenujem onog
Kog ti pokrštavaš u ljubav
A samo je iluzija o Bogu
Do kog nisi doprla pesmama
(nije te voleo)
Misionarko
Ostavljam te
Moji bogovi hodaju zemljom
Zemlja zemlji
Do poslednjeg mog grumena
Idem sad Zoe ( od ruke do ruke)
A ti
Ostani vernik i veruj u (ne)mogući raj
I u prašinu smrvljene mene
Ne ucrtavaj pesme o ljubavi
Nije pakao za pesnikinje
&
Moje jadno telo
Neno
Baziliko moja
Ne verujem ti (da ne veruješ)
I da ćeš moći
I molim se:
Oprosti joj Bože Poezije
Ne zna šta čini
Iz očaja za njim …
copyright © Nena Miljanović