Дан: 27. август 2015.

РУКЕ ПУНЕ ДУКАТА……Миладиновић Сандра

РУКЕ ПУНЕ ДУКАТА Разговарам са чедом још нерођеним, живи у мени…. Долази час када ће угледати свет обећања…… а само небо је изнад нас док сама корачам… у неизвесност…..и блесаво храбра газим сваку вредност за коју ме је научила мати…. а шта ми је друго могла дати од неизмерног богатства свога?! Шта у име Бога? … Настави са читањем “РУКЕ ПУНЕ ДУКАТА……Миладиновић Сандра”

beba

РУКЕ ПУНЕ ДУКАТА

Разговарам са чедом
још нерођеним,
живи у мени….
Долази час када ће угледати
свет обећања……
а само небо је изнад нас
док сама корачам…
у неизвесност…..и блесаво храбра
газим сваку вредност
за коју ме је научила мати….
а шта ми је друго могла дати
од неизмерног богатства свога?!
Шта у име Бога?
И трпим речи понижења,
као да сам кажњена
што верујем у поштење и љубав…?
Као да само губав
може и зна волети
и сагорети…..
па беже од њега
тако чисти,
не би ли се сачували
те опаке болести,
а душе им остале пуне обести
и незнања!?
Скупа одела и крем друштво
псовке и вулгарност
без краја!
Руке пуне дуката
нуде спас уз цинични осмех…
Све за нас…
Чудљив поглед оца твога оца..
Њихово презиме сине
носиш сада као сунце, само ти…..
Рођени деда очима
твојим даје замерку
због боје….
Нису плаве каже
нису као његове…..
А, јел су здраве!?
Има ли истине праве
међу људима
са трулим чемером
у грудима?
Твоје су очи бакине, боје кестена,
и ни име ни презиме недаш ником!
Деде више нема,
а не можеш се похвалити
ни његовом сликом!
А, рече дукат ће ти дати
са Лазаревим ликом?!
Нека….
Нек је Бог са тобом сине
вољени!
Људи греше, ти немој да мрзиш!
Праштај! Чувај ми се
и маштај љубави!Воли
и бићеш срећан!
(с) Миладиновић Сандра

PSALM ZA DVA PLAČA

Plači dragi Molim te plači i ne misli da nije muški I da ćeš pasti u mojim očima Izjecaj nas bar u sebi Sve dok ne kloneš iznuren i smiren Da bih mogla odahnuti  od ovog straha za tebe Jer Samo nakupljeno a neisplakano je ubitačno Te strašne suze  kondenzovaneu led Hladan i razoran  u … Настави са читањем “PSALM ZA DVA PLAČA”

Plači dragi

Molim te plači i ne misli da nije muški

I da ćeš pasti u mojim očima

Izjecaj nas bar u sebi

Sve dok ne kloneš iznuren i smiren

Da bih mogla odahnuti  od ovog straha za tebe

Jer

Samo nakupljeno a neisplakano je ubitačno

Te strašne suze  kondenzovaneu led

Hladan i razoran  u tesnim prsima

 

Šta ako ti pod pritiskom popusti  sleđeno srce

I naprsne  i boli  kao moje

Sad kad vidimo a ne priznajemo da je kraj

I ljubimo se samo  zbog  sećanja na naš početak

Biću kriva što ne mogu da ostanem

I ti ćeš mi ostati  dužan tu  veliku mušku suzu

Što bi me ispratila i uverila da si sad jak

Jer  si me isplakao i isprao iz sebe  bol

Koji ljubav ostavlja na odlasku

 

Otiđimo sad kad je otišla

I ne krivimo jedno drugo:

Niti si ti ostavio mene

Niti ostavljam tebe ja

Ljubav je ostavila Nas…

 

I plači sad molim te dušo

Da i ja  mogu zaleđena zaplakati

Plačimo

Kao što Ljubav plače za  nama

 

Copyright © Nena Miljanović

 

SVE ME OVO NA TROJU PODSEĆA – Milovan Petrović

Sve me ovo na Troju podseća na opsadu staru godinama, kad Trojanci zidine braniše, zbog poklona pade Troja sama.   Sve me ovo, na noć Troje seća kad građani poklon otvoriše, konj Trojanski, prokleta prevara, od te noći nema Troje više.   Ovo sada baš na Troju liči, naša vera i dobrota luda, zar ponovo … Настави са читањем “SVE ME OVO NA TROJU PODSEĆA – Milovan Petrović”

Sve me ovo na Troju podseća

na opsadu staru godinama,

kad Trojanci zidine braniše,

zbog poklona pade Troja sama.

 

Sve me ovo, na noć Troje seća

kad građani poklon otvoriše,

konj Trojanski, prokleta prevara,

od te noći nema Troje više.

 

Ovo sada baš na Troju liči,

naša vera i dobrota luda,

zar ponovo da primimo konja?

e pa neka kad “Troja” je svuda.

 

Nek mi samo neko ne zameri,

za crv sumnje što mi se probudi.

Ne primajte “poklone” olako,

Ne primajte… pašće “TROJA” ljudi.

 

Ne primajte, već smo ga dobili

u srcu se sada “TROJE” gnezdi,

zar čekate da nam se otvori,

da zlo počne iz konja da jezdi.

 

…………………………………

Baš mi žao eh… Evropo moja,

što postade sada nova Troja.

 

Milovan Petrović

–