Орбита се из темеља мења
Запламсало небо на заласку
Најављује ветрове и плиму
Живи точак
Окреће сказаљку
На коме је судба уцртана
Поравнати рачун с небесима
Узалудно траћење времена
Истина је расплинута нада
Изгубила ритам
Одвајкада
Нестварна је
Као привиђење
Па је љубав духовна потреба
Сиромаштвом пустило корене
Јее нам душа
По пучини плута
Има л игде тачних одговора
Да остану вечни, дуговеки
Да постану видљиви
И трајни, јер утроба гори
За истином
Заједљиво небо
Предсказањем сине
Буде ретко па опет
Васкрсне, наметне се
Као божја казна
Као вода прогоњена паклом
Безумље се отворених уста
Противило рађању човека
А он хоће
Детињство са пита
Као зрео човек
Да не лута
Драгош Павић