ЛУТАЛИЦА
Уснила сам те
Разнеженог и сањивог
Свиленог и рањивог
С’ дечачким изразом лица
У сусрет као птица
Летиш ми…
Очи нам говоре исто
И све је чисто
Као бисер јутарње росе
Који успаване лептире буди
Па нам слећу на груди
И милују косе…
Један је са мог кажипрста
Прешао на твој
И тај луди спој
Створио је искре ватре
Да смо сами на том свету
Што се затре…..
Уснила сам те,
Разнеженог и сањивог,
Мирисног и рањивог,
С’ анђеоским изразом лица
У сусрет ми летиш као птица…
Ти си та луталица
За мене?!!!!
(с) Миладиновић Сандра