Дан: 14. август 2015.

НЕБЕСКИ СВОД – Миладиновић Сандра

НЕБЕСКИ СВОД Огрлице бескућнице, миљенице моја мила, сјајно чедо из недара, без које ја немам крила… Да сам птица, ко што нисам летела бих без престанка, а овако срце туче, кад ми машта некад мањка… Мојом реком све до мора, ехо носи уздах душе, нека мисли ко’ шта хоће, границе све брише ушће…. Соколица над … Настави са читањем “НЕБЕСКИ СВОД – Миладиновић Сандра”

1451334974pizapw1408125284

НЕБЕСКИ СВОД

Огрлице бескућнице,
миљенице моја мила,
сјајно чедо из недара,
без које ја немам крила…
Да сам птица, ко што нисам
летела бих без престанка,
а овако срце туче,
кад ми машта некад мањка…
Мојом реком све до мора,
ехо носи уздах душе,
нека мисли ко’ шта хоће,
границе све брише ушће….
Соколица над облаком,
своје гнездо док посматра,
поља родна ко’ ћилими,
шуме густе крај пропланка….
Вијугави споменари,
чипке, шаре извезене….
Огрлице бескућнице
спавај ноћас поред мене!

(с) Миладиновић Сандра

LJUBIM NEŽNO SVOJU SANJALICU – Milovan Petrović

Sa istoka uranila zora novi dan je ustati se mora, iz šumarka slavuj zapevao zrak ga sunca zdušno podržao. Ja ustajem i umivam lice i gledam te moja spavalice, protežeš se s osmehom na licu, ljubim nežno svoju sanjalicu. Rado bih se kraj tebe vratio san najlepši ponovo usnio, usnio bih nek oprosti zora jer … Настави са читањем “LJUBIM NEŽNO SVOJU SANJALICU – Milovan Petrović”

Sa istoka uranila zora
novi dan je ustati se mora,
iz šumarka slavuj zapevao
zrak ga sunca zdušno podržao.

Ja ustajem i umivam lice
i gledam te moja spavalice,
protežeš se s osmehom na licu,
ljubim nežno svoju sanjalicu.

Rado bih se kraj tebe vratio
san najlepši ponovo usnio,
usnio bih nek oprosti zora
jer kraj tebe lep san biti mora.

Usnio bih sva naša buđenja
i sva tvoja protezanja snena,
plavu kosu ko talase mora
prelepa je s’ tobom svaka zora.

Lepa zora i svi dani naši,
ni starost me uz tebe ne plaši,
ostariću pa zar drugi nisu,
samo ja ću s’ osmehom na licu.

Ostariću tako biti mora,
al’ uz tebe ja još imam zora.

Milovan Petrović

–

POLA OD POLA ( poezija u prozi

  Vodjena srcem slepčovodjom, Žena Bez Mere , pesmama putuje i putuje u traganju za svojim Otišlim i njegovim Obećanjima. Iz poeme u poemu , tragom njegovih izgovorenih reči, neumorno korača unazad kroz Vreme Ljubavi u potrazi za njim , izbeglim iz njihovog sna u nadi da zvekirom srca pokuca na vrata njegove zatvorene duše, … Настави са читањем “POLA OD POLA ( poezija u prozi”

 

Vodjena srcem slepčovodjom, Žena Bez Mere , pesmama putuje i putuje u traganju za svojim Otišlim i njegovim Obećanjima.
Iz poeme u poemu ,
tragom njegovih izgovorenih reči,
neumorno korača unazad kroz Vreme Ljubavi u potrazi za njim , izbeglim iz njihovog sna
u nadi
da zvekirom srca pokuca na vrata njegove zatvorene duše, u gradu u kom žive begunci iz sopstvenog života
i da na prag bola
položi svitak podsećajućih stihova, zadenut između negdašnjih zajedničkih aritmija…
Avaj,
Otvori joj Neznanac,
jer u senci prostora koji beše Pesnikinjin “Zabranjeni grad” ,kao sudbina stajaše skrivana Supruga – prozaična posednica svih njenih poetskih nedostižnosti…
Kao klatno netačnog sata
Zanjiha se progledalo pesničko srce i iskuca poslednji sekund sna o Lubavi
i otkuca
poslednje slovo u Poeziji .

&

Čovek stajaše nogu zakovanih za Naviku
zagledan u sebe i Stazu Izgubljenih Iluzija kojom je odlazila
olovno težak
kao jad ptice za krilom otpalim u kavezu
pod nebom
izgubljenim za letove

&

I nisu plakali ni ona ni on…
Plakale je Ljubav za oboje nad epitafom Poeziji
u pesmi pod naslovom
TAĆKA NA POLA OD POLA …

 

copyright © Nena Miljanović