ШТИТ…….Миладиновић Сандра

ШТИТ Грешила сам Боже као од мерака, прошла кроз лавиринт такла многа врата…. Од Раја до Пакла само корак води, радознала јесам, ал’ ми смерност годи! Грешила сам Боже признајем ти сада, наивна ме душа слагала без броја… Мислила сам да се добро добрим враћа, а од добра памтим само добра Твоја! Грешила сам Боже … Настави са читањем “ШТИТ…….Миладиновић Сандра”

ШТИТ

Грешила сам Боже као од мерака,
прошла кроз лавиринт
такла многа врата….
Од Раја до Пакла само корак води,
радознала јесам, ал’ ми смерност годи!

Грешила сам Боже признајем ти сада,
наивна ме душа слагала без броја…
Мислила сам да се добро добрим враћа,
а од добра памтим само добра Твоја!

Грешила сам Боже веровала лудо,
пуке су ме речи терале у сузе…
Праштала сам дела и трпела дуго,
сада само праштам, а одлазим брже….

Грешила сам Боже и поновила бих,
без грешака живот само варка оста….
Ко пајац би шетала животним поприштем,
остала ко’ сенка што зна да се прода!

Грешила сам Боже, а како и не бих,
људски је грешити и поражен бити….
Молити за милост због такве лепоте?!
Не то није мана……
већ штит што ме штити!

(с)Миладиновић Сандра

JOŠ PONEKAD ZASTANEM NA UGLU – Milovan Petrović

Još ponekad zastanem na uglu a pogled mi odluta daleko, pa se trgnem i produžim dalje, sramota je videće me neko. Još ponekad zatreperi srce istim onim mladalačkim žarom kad kraj mene zavodljiva prođeš, još te pratim pesmom i gitarom. Još ti pogled istu vatru pali baš se ništa promenilo nije još magija tvoja snagu … Настави са читањем “JOŠ PONEKAD ZASTANEM NA UGLU – Milovan Petrović”

Još ponekad zastanem na uglu
a pogled mi odluta daleko,
pa se trgnem i produžim dalje,
sramota je videće me neko.

Još ponekad zatreperi srce
istim onim mladalačkim žarom
kad kraj mene zavodljiva prođeš,
još te pratim pesmom i gitarom.

Još ti pogled istu vatru pali
baš se ništa promenilo nije
još magija tvoja snagu ima,
začaran sam kao i ranije.

Još ponekad zastanem na uglu,
na trenutak da te vidim samo,
pa mi pogled zaluta na tebi,
kako mi je ja i srce znamo.

Još ponekad mladosti se setim,
letnjih noći, vina i gitare,
još mi srce zakuca ko nekad
kada navru uspomene stare.

Još te čekam na uglu ulice,
s’ novom pesmom i starom gitarom,
mada znam da više proći nećeš,
ja te čekam s’ onim istim žarom.

Milovan Petrović

–