Месец: мај 2014.

OPSESIJA  — Marina Adamović

Jednog dana, možda će i veče biti, osetićeš pored sebe nekog koga  nisi nikad znao. Šta sve može biti onda? Smejaćeš se? Zaplakati? Začuditi? Mudra tema analiza. (Iskreno rečeno, meni je sad opsesija.) Šta ću učiniti ja kad mi padne prah suseda preko srca, nožnog palca ili osušenih kapaka? Verovatno, ništa, ništa kostur do kostura … Настави са читањем “OPSESIJA  — Marina Adamović”

Jednog dana,
možda će i veče biti,
osetićeš pored sebe
nekog koga  nisi nikad znao.
Šta sve može biti onda?
Smejaćeš se?
Zaplakati?
Začuditi?
Mudra tema analiza.
(Iskreno rečeno, meni je sad opsesija.)
Šta ću učiniti ja
kad mi padne prah suseda
preko srca,
nožnog palca
ili
osušenih kapaka?

Verovatno, ništa, ništa
kostur do kostura
moli koren blede trave
da ih digne iznad groba.

Tada će se razigrati,
obojiti,
pokloniti,
opet pasti
dole,
dole
gde ih čeka
znak pitanja:
“ko to truli kao što sam i ja

ostao bez srži,
nado iz kalema?”

СРЕД ЧЕСТАРА – Миладиновић Сандра

СРЕД ЧЕСТАРА Сред честара испод врха Златне нити вихор носи Мирис врлети дубоких Ниже бисер ту на коси Па он мрси бујне влати Што се простиру до реке Сред честара испод врха Златне нити вихор плете! А крај реке он застане Ту где гробница је суза Где је туга туговала Кријућ срце у грудима где … Настави са читањем “СРЕД ЧЕСТАРА – Миладиновић Сандра”

1618582_10202777154377227_115297212_n
СРЕД ЧЕСТАРА

Сред честара испод врха
Златне нити вихор носи
Мирис врлети дубоких
Ниже бисер ту на коси
Па он мрси бујне влати
Што се простиру до реке
Сред честара испод врха
Златне нити вихор плете!
А крај реке он застане
Ту где гробница је суза
Где је туга туговала
Кријућ срце у грудима
где се нада пренадала
да би тајну савладала
где је зора зарудела
Да се јецај неби чуо
А тишина пробудила….
(c) Миладиновић Сандра

NACI CES ME – KRISTINA SIMIC

Naci ces me u senci tek procvale lipe Sto baca svud po meni plodove svoje Lepljiva od ceznje za usnama tvojim Opijena mirisom i prolecem ovim.. Naci ces me u bokoru cveca Sto cveta u basti duz zicanih predja U mirisu mora i redu ruzmarina Gledaces me krisom ispod svojih vedja. Naci ces me onda … Настави са читањем “NACI CES ME – KRISTINA SIMIC”

Naci ces me u senci tek procvale lipe
Sto baca svud po meni plodove svoje
Lepljiva od ceznje za usnama tvojim
Opijena mirisom i prolecem ovim..

Naci ces me u bokoru cveca
Sto cveta u basti duz zicanih predja
U mirisu mora i redu ruzmarina
Gledaces me krisom ispod svojih vedja.

Naci ces me onda kada svet zaspi
Dok mesec tiho tamnim nebom jezdi
Dok poljupce tvoje sanjam svud po kosi
A pod mojom strehom lasta tek se gnezdi.

DESI SE…Marina Adamović

Desi se noć ali mraka nigde nema Kažu mi “spavaj” “tako treba” kažu i  “odmaraj,” “san opušta” kažu. Pričaju, pričaju, ali ko, sa kime i  zašto? Evo, sanjam da sanjam – i to se dešava, ali ne sanja moje obećanje – ne odvajaj se od sebe nikada. Pogledam gore – tišina, pogledam više – praznina … Настави са читањем “DESI SE…Marina Adamović”

Desi se noć

ali mraka nigde nema

Kažu mi “spavaj”

“tako treba”

kažu i

 “odmaraj,”

“san opušta”

kažu.

Pričaju, pričaju,

ali ko,

sa kime i  zašto?

Evo,

sanjam da sanjam

– i to se dešava,

ali ne sanja

moje obećanje –

ne odvajaj se od sebe

nikada.

Pogledam gore – tišina,

pogledam više – praznina

nešto se, ipak, tamo dešava,

stvarno.

San mi ne priliči:

O, oči,

o, mozgu,

radim bez prestanka,

sama.

Ko mi tih prilazi i zabada

ludilo sopstvenog sumraka?

TUGO — Marina Adamović

Nisam verovala – suočila sam se sa istinom prekasno. Nisam veroovala, ni sada, ni sada ne verujem, lično, uopšte u to – ja sam rođena sa manom govora, onom pisanja, manom rasuđivanja. Nisam verovala, sudarila sam se sa lažima prerano. Grudi bole, kičma se prelama, vena puca na tri ili četiri, nisam verovala – svaka … Настави са читањем “TUGO — Marina Adamović”

Nisam verovala –

suočila sam se sa

istinom

prekasno.

Nisam veroovala,

ni sada, ni sada

ne verujem, lično,

uopšte u to

– ja sam rođena

sa manom govora,

onom pisanja,

manom rasuđivanja.

Nisam verovala,

sudarila sam se

sa lažima

prerano.

Grudi bole,

kičma se prelama,

vena puca na tri ili četiri,

nisam verovala –

svaka je pesma

zaboravila

kako me

ima.

Ja nju vraćam,

iz mrtvih,

tugo.

NOCNA PUTOVANJA -milka vukic vujnovic

NOCNA   PUTOVANJA . Dok ljubis jutarnja  svitanja Tockovi  zivota  jure, Horizonti  cvece  ispreplicu, Adrenalinom zenice okrecu. . Zakriljene emocije trepere, Raduje ih huk sirene… Sazrela trava drema… Ni bubamare jos nema…. . Umor kapaka se odupire Bilo je tako i prije…. Nek prodje sto proci  mora, Kazaljka uvjek  nekud  hoda…. . Nadom obojena prizeljkivanja Robuju sanjarenjima, Zalazak sunca  … Настави са читањем “NOCNA PUTOVANJA -milka vukic vujnovic”

NOCNA   PUTOVANJA
.
Dok ljubis jutarnja  svitanja
Tockovi  zivota  jure,
Horizonti  cvece  ispreplicu,
Adrenalinom zenice okrecu.
.
Zakriljene emocije trepere,
Raduje ih huk sirene…
Sazrela trava drema…
Ni bubamare jos nema….
.
Umor kapaka se odupire
Bilo je tako i prije….
Nek prodje sto proci  mora,
Kazaljka uvjek  nekud  hoda….
.
Nadom obojena prizeljkivanja
Robuju sanjarenjima,
Zalazak sunca  sjaj ne produzava…
Teska su  “nocna putovanja”.

Usnula mladost – Aleksandar Jakšić

Moj dugo snivan san u predelima bez imena zvuci kao munja na ivici zamisli od samog ponora realnosti kao reč koja spaja dve davne uspomene otkinute iz jeftinih uzbuđenja put u proživljenu mladost miris iz pekare gde sam kupio vruće suze i sladio se tvojim osmesima dok nas je zima štipala i nebo puno zvezda … Настави са читањем “Usnula mladost – Aleksandar Jakšić”

Moj dugo snivan san

u predelima bez imena

zvuci kao munja na ivici zamisli

od samog ponora realnosti

kao reč koja spaja dve davne uspomene

otkinute iz jeftinih uzbuđenja

put u proživljenu mladost

miris iz pekare gde sam kupio vruće suze

i sladio se tvojim osmesima

dok nas je zima štipala

i nebo puno zvezda koje su blistale kao tvoje oči

koje me jedino još čuvaju budnim.

 

NADA OBMANE — Marina Adamović

Je li živa Pejčićka? U! A Mirkovićka? I!!! Osamdeset peta? Za dan će stota! A ona, ona, uh, bila priča o hula hop ka ma? Ne znam, ne znam, ne bih… ‘ajd…. Drago mi je što se ispričasmo… I meni, i meni, jednooki. Neka nam je plava nada ispod samoobmanjivanja

Je li živa Pejčićka?
U!
A Mirkovićka?
I!!!
Osamdeset peta?
Za dan će stota!
A ona, ona, uh,
bila priča o
hula
hop
ka
ma?
Ne znam, ne znam, ne bih… ‘ajd….
Drago mi je što se ispričasmo…
I meni, i meni,
jednooki.

Neka nam je plava
nada
ispod samoobmanjivanja

plač

zora – Kristina Simic

Zora, predivna, mlečnobela hladnog zimskog jutra kao nastavak noći, njenih zvezdanih talasa. U mojim ušima muzika, pred mojim očima ljubav uzbudjujuća i smela kao avanturizam nekog sutra, kao pogled u tvoje oči…. Zora sveža i magličasta, kao plavičasti dim cigare koja sagoreva sasvim polako, i dašak vetra u kosi donosim ti da osetiš ukus čarolije … Настави са читањем “zora – Kristina Simic”

Zora,
predivna, mlečnobela
hladnog zimskog jutra
kao nastavak noći,
njenih zvezdanih talasa.
U mojim ušima muzika,
pred mojim očima ljubav
uzbudjujuća i smela
kao avanturizam nekog sutra,
kao pogled u tvoje oči….

Zora
sveža i magličasta,
kao plavičasti dim cigare
koja sagoreva sasvim polako,
i dašak vetra u kosi
donosim ti da osetiš
ukus čarolije u nozdrvama,
magični zvuk gitare
u zori koja vidi
i nestašluk u tvojim obrvama

СТРАХ…

СТРАХ… Страх од ноћи тамних боја бесних чежњи неспокоја Страх од снова болних палих у дну душе закопаних Страх од туге којом боли моје срце што те воли Страх од суза које влаже усне ове што те траже Страх од сете што ме сече јер без тебе сам ово вече…

СТРАХ…

Страх од ноћи
тамних боја
бесних чежњи
неспокоја
Страх од снова
болних палих
у дну душе
закопаних
Страх од туге
којом боли
моје срце
што те воли
Страх од суза
које влаже
усне ове
што те траже
Страх од сете
што ме сече
јер без тебе
сам ово вече…