Дан: 19. мај 2014.

ДОБРА ДУШО

Добра душо што давно почиваш
знам да ме гледаш са висина,
толико ми требаш,
толико ми недостајеш,
твој поглед и реч,
а тишина ова ме боли
и жива рана никако
да зацели у боји
плаветног неба….

Добра душо што давно почиваш
знак твог присуства ми треба….
Седим и размишљам јутрос о теби
и нека тиха милина
обузима ми тело и мисли,
кроз прозор ласта ми мила
долете у поткровље
и поче да кружи,
а онда на ивици застаде на трен…
Добра душо твој поглед у њеним
очима и тај чаробни лет
оте ми осмех брзоплет….
али лековит…
Добра душо….

© Миладиновић Санра

МИРИСНА ДУША

Када се милина излије из очију,
доброта када господари делима
или се речи осмехом крепе…
Када се корача без усијане главе,
када је туђи живот светиња….
Има ли од тога штете свете?!

Када душа мирише јасмином,
када поглед стреми плаветнилу
и птица на длан ти слети спокојна…
Има ли бисер боју седефа
и глас анђеоску боју детета,
има ли река бољег рељефа?!

Када се књига листа на ветру
и утешно стисну туђе руке,
када се са висине нико не гледа…
Има ли врлети без вилинских чари
и корака по мирисној росној трави,
има ли већег блага од свега?!

© Миладиновић Сандра