Добродошли!
Je li živa Pejčićka? U! A Mirkovićka? I!!! Osamdeset peta? Za dan će stota! A ona, ona, uh, bila priča o hula hop ka ma? Ne znam, ne znam, ne bih… ‘ajd…. Drago mi je što se ispričasmo… I meni, i meni, jednooki. Neka nam je plava nada ispod samoobmanjivanja
Je li živa Pejčićka?
U!
A Mirkovićka?
I!!!
Osamdeset peta?
Za dan će stota!
A ona, ona, uh,
bila priča o
hula
hop
ka
ma?
Ne znam, ne znam, ne bih… ‘ajd….
Drago mi je što se ispričasmo…
I meni, i meni,
jednooki.
Neka nam je plava
nada
ispod samoobmanjivanja
Zora, predivna, mlečnobela hladnog zimskog jutra kao nastavak noći, njenih zvezdanih talasa. U mojim ušima muzika, pred mojim očima ljubav uzbudjujuća i smela kao avanturizam nekog sutra, kao pogled u tvoje oči…. Zora sveža i magličasta, kao plavičasti dim cigare koja sagoreva sasvim polako, i dašak vetra u kosi donosim ti da osetiš ukus čarolije … Настави са читањем “zora – Kristina Simic”
Zora,
predivna, mlečnobela
hladnog zimskog jutra
kao nastavak noći,
njenih zvezdanih talasa.
U mojim ušima muzika,
pred mojim očima ljubav
uzbudjujuća i smela
kao avanturizam nekog sutra,
kao pogled u tvoje oči….
Zora
sveža i magličasta,
kao plavičasti dim cigare
koja sagoreva sasvim polako,
i dašak vetra u kosi
donosim ti da osetiš
ukus čarolije u nozdrvama,
magični zvuk gitare
u zori koja vidi
i nestašluk u tvojim obrvama