Дан: 31. мај 2014.

OPSESIJA  — Marina Adamović

Jednog dana, možda će i veče biti, osetićeš pored sebe nekog koga  nisi nikad znao. Šta sve može biti onda? Smejaćeš se? Zaplakati? Začuditi? Mudra tema analiza. (Iskreno rečeno, meni je sad opsesija.) Šta ću učiniti ja kad mi padne prah suseda preko srca, nožnog palca ili osušenih kapaka? Verovatno, ništa, ništa kostur do kostura … Настави са читањем “OPSESIJA  — Marina Adamović”

Jednog dana,
možda će i veče biti,
osetićeš pored sebe
nekog koga  nisi nikad znao.
Šta sve može biti onda?
Smejaćeš se?
Zaplakati?
Začuditi?
Mudra tema analiza.
(Iskreno rečeno, meni je sad opsesija.)
Šta ću učiniti ja
kad mi padne prah suseda
preko srca,
nožnog palca
ili
osušenih kapaka?

Verovatno, ništa, ništa
kostur do kostura
moli koren blede trave
da ih digne iznad groba.

Tada će se razigrati,
obojiti,
pokloniti,
opet pasti
dole,
dole
gde ih čeka
znak pitanja:
“ko to truli kao što sam i ja

ostao bez srži,
nado iz kalema?”

СРЕД ЧЕСТАРА – Миладиновић Сандра

СРЕД ЧЕСТАРА Сред честара испод врха Златне нити вихор носи Мирис врлети дубоких Ниже бисер ту на коси Па он мрси бујне влати Што се простиру до реке Сред честара испод врха Златне нити вихор плете! А крај реке он застане Ту где гробница је суза Где је туга туговала Кријућ срце у грудима где … Настави са читањем “СРЕД ЧЕСТАРА – Миладиновић Сандра”

1618582_10202777154377227_115297212_n
СРЕД ЧЕСТАРА

Сред честара испод врха
Златне нити вихор носи
Мирис врлети дубоких
Ниже бисер ту на коси
Па он мрси бујне влати
Што се простиру до реке
Сред честара испод врха
Златне нити вихор плете!
А крај реке он застане
Ту где гробница је суза
Где је туга туговала
Кријућ срце у грудима
где се нада пренадала
да би тајну савладала
где је зора зарудела
Да се јецај неби чуо
А тишина пробудила….
(c) Миладиновић Сандра

NACI CES ME – KRISTINA SIMIC

Naci ces me u senci tek procvale lipe Sto baca svud po meni plodove svoje Lepljiva od ceznje za usnama tvojim Opijena mirisom i prolecem ovim.. Naci ces me u bokoru cveca Sto cveta u basti duz zicanih predja U mirisu mora i redu ruzmarina Gledaces me krisom ispod svojih vedja. Naci ces me onda … Настави са читањем “NACI CES ME – KRISTINA SIMIC”

Naci ces me u senci tek procvale lipe
Sto baca svud po meni plodove svoje
Lepljiva od ceznje za usnama tvojim
Opijena mirisom i prolecem ovim..

Naci ces me u bokoru cveca
Sto cveta u basti duz zicanih predja
U mirisu mora i redu ruzmarina
Gledaces me krisom ispod svojih vedja.

Naci ces me onda kada svet zaspi
Dok mesec tiho tamnim nebom jezdi
Dok poljupce tvoje sanjam svud po kosi
A pod mojom strehom lasta tek se gnezdi.

DESI SE…Marina Adamović

Desi se noć ali mraka nigde nema Kažu mi “spavaj” “tako treba” kažu i  “odmaraj,” “san opušta” kažu. Pričaju, pričaju, ali ko, sa kime i  zašto? Evo, sanjam da sanjam – i to se dešava, ali ne sanja moje obećanje – ne odvajaj se od sebe nikada. Pogledam gore – tišina, pogledam više – praznina … Настави са читањем “DESI SE…Marina Adamović”

Desi se noć

ali mraka nigde nema

Kažu mi “spavaj”

“tako treba”

kažu i

 “odmaraj,”

“san opušta”

kažu.

Pričaju, pričaju,

ali ko,

sa kime i  zašto?

Evo,

sanjam da sanjam

– i to se dešava,

ali ne sanja

moje obećanje –

ne odvajaj se od sebe

nikada.

Pogledam gore – tišina,

pogledam više – praznina

nešto se, ipak, tamo dešava,

stvarno.

San mi ne priliči:

O, oči,

o, mozgu,

radim bez prestanka,

sama.

Ko mi tih prilazi i zabada

ludilo sopstvenog sumraka?