ЛАТИЦЕ ТРЕШЊЕ….
Латице трешње
по лицу се просуле
у косу умрсиле
парче неба окусиле
па лелујају као анђели….
У трави се скривају
даљине дозивају
док тајне откривају,
сећања и погледе
као прапорци…
Чини се тако
да дрвореди ниодкуда
настају неки чудом
и само ничу
уз бајковиту причу
свуда около….
Стазе као у земљи мерака
шумови иза сваког даха
играју коло
Латице трешње
миришу слатко баш као топли
пољупци,
и снежно бели ат их носи
касом у мирисној поруци…
У збрци руку, додиру очију,
уздаху додира,
одзвања градом бат корака
…. магија и водиља…..
……заљубљених….
(c) Миладиновић Сандра