Добродошли!
Gledam tvoj lik gde odlazi U dolinu gde spušta se reka Ne vidim ti osmeh što s lica ne silazi Ja sam ti sreća koja te čeka… Zovem te, mislim da ne čuješ Od vetra I reke što protiče Ali ti se lagano okrećeš i Čitam ti misli sa usana. Ime ti je sreca, ljubavi … Настави са читањем “IME TI JE SREĆA – Kristina Simić”
Gledam tvoj lik gde odlazi
U dolinu gde spušta se reka
Ne vidim ti osmeh što s lica ne silazi
Ja sam ti sreća koja te čeka…
Zovem te, mislim da ne čuješ
Od vetra I reke što protiče
Ali ti se lagano okrećeš i
Čitam ti misli sa usana.
Ime ti je sreca, ljubavi
Šapućeš kroz vrbove grane
I tvoj dlan obraz mi miluje
Kroz ove I buduće dane
Čekas me da dodjem I ja
Da šetamo poljem zlatnim
Pod mirisom trave I reka
Obasjani mirom unutarnjim.
ЖИВИ БИЛИ ПА ВИДЕЛИ!!!! Ја сам птић голишав још сунце ми је сјајни грош када увис руке пружим са зрацима се ја удружим… Ногама их ситно сплићем трепавицама голицам чујем да сам слатко биђе мамин анђео, малишан…. Тата ме на груди ставља чујем откуцаје срца његово што јако бије и моје што брзо куца… Ја … Настави са читањем “ЖИВИ БИЛИ ПА ВИДЕЛИ!!!! – Миладиновић Сандра”
ЖИВИ БИЛИ ПА ВИДЕЛИ!!!!
Ја сам птић голишав још
сунце ми је сјајни грош
када увис руке пружим
са зрацима се ја удружим…
Ногама их ситно сплићем
трепавицама голицам
чујем да сам слатко биђе
мамин анђео, малишан….
Тата ме на груди ставља
чујем откуцаје срца
његово што јако бије
и моје што брзо куца…
Ја сам птић голишав још
ушушкан сам у свом гнезду,
али дани брзо лете
све ће бити по мом реду…
Када провирим мало палцем
покриће ме нежна рука
када крочим лево, десно
држаће ме око струка…
Када направим неки трик
бићу најсмешнији лик
када чело због мене мрште
склопићу пред њих све прсте…
Ја сам птић голишав сав
кажу мален сам као поток,
али од маминога млека
нарашћу и бићу река….
Нека, само нека!!!!
ВИДЕЋЕТЕ СВИ!
(c) Mиладиновић Сандра
БРАТАНЦУ КОСТИ МИЛАДИНОВИЋУ ЗА ПУТНИХ ПЕТ МЕСЕЦИ
На шта мисле људипричом о животима?На зов?Срећу?На лепоту?Шта? Сигурно да не мисле оно што их подстиче да мисле, мисле, мислe. И ја бих дуго причала али, нико мене не слуша- Кратко ћу о смрти зато. Ето вашег повода – дрхти, бежи, враћа се као грло ђавола које бучно Шта?
На шта мисле људи
причом о животима?
На зов?
Срећу?
На лепоту?
Шта?
Сигурно да не мисле
оно
што их
подстиче
да мисле, мисле, мислe.
И ја бих дуго причала
али,
нико мене не слуша-
Кратко ћу о смрти
зато.
Ето вашег повода –
дрхти, бежи, враћа се
као грло
ђавола
које бучно
Шта?
САМО МЕ ПРОБУДИ…. Само ме пробуди, није важно када, ил’ је пола ноћи, јутро или подне… Само ме пробуди као тон милозвучни младу ил’ времешну… Зар је битно?! Овде…. када затитра срце, када надођу реке, када процвета јасмин… Једра или крхка?! Само ме пробуди душо душе моје, пре него што заспим, да те приупитам…. ВОЛИШ … Настави са читањем “САМО МЕ ПРОБУДИ…. – Миладиновић Сандра”
САМО МЕ ПРОБУДИ….
Само ме пробуди,
није важно када,
ил’ је пола ноћи, јутро
или подне…
Само ме пробуди
као тон милозвучни
младу ил’ времешну…
Зар је битно?!
Овде….
када затитра срце,
када надођу реке,
када процвета јасмин…
Једра или крхка?!
Само ме пробуди
душо душе моје,
пре него што заспим,
да те приупитам….
ВОЛИШ ЛИ МЕ?!
(C) Миладиновић Сандра
Jutro se već jasno otiskuje, Ko pečat na listu mahovine Jutro sa svojim obrisima oblaka Nosi u sebi težinu novog dana. I tu, na mom dlanu svetlost igru šara Smešim se uglom usana Kroz prozor puštam ptice da me ljube I glasove ljudi, mirise ulice… Jutro sa svežinom ranoga proleća Slušam pesmu vrapčića U meni … Настави са читањем “jutro – Kristina Simic”
Jutro se već jasno otiskuje,
Ko pečat na listu mahovine
Jutro sa svojim obrisima oblaka
Nosi u sebi težinu novog dana.
I tu, na mom dlanu svetlost igru šara
Smešim se uglom usana
Kroz prozor puštam ptice da me ljube
I glasove ljudi, mirise ulice…
Jutro sa svežinom ranoga proleća
Slušam pesmu vrapčića
U meni je radost neizmerna
Budim se bez traga od uspomena!
СВИМ ПЕСНИЦИМА И ПОСЕТИОЦИМА САЈТА „Христос васкрсе“ – ПоезијаСРБ !!! ВАСКРС Како је мали свет, како је смртан грех! Палим пламен душе, нек светли васкршњи сан.
ВАСКРС 
Mislila je da je ružna, Dok je gledao u njene oblakom bojene oči, Tako sive, tako se cinila tužna, Kao da se nad pučinom bore I sivilom neba dušu joj boje. Mislila je da je ružna, A on je video samo lepotu Skrivenu u prevoju njenih mekih usana U hodu sitnom I uzdržanom, Delovala je … Настави са читањем “Lepota njena…. Kristina Simic”
Mislila je da je ružna,
Dok je gledao u njene oblakom bojene oči,
Tako sive, tako se cinila tužna,
Kao da se nad pučinom bore
I sivilom neba dušu joj boje.
Mislila je da je ružna,
A on je video samo lepotu
Skrivenu u prevoju njenih mekih usana
U hodu sitnom I uzdržanom,
Delovala je kao nijedna druga.
Bila je nežna, tajanstvena, brižna,
Svoja I sama, a opet neizbežna,
Dodir svile na obrazu je bio njen pokret,
Tiho lelujanje u vazduhu,
Bila je sve što nijedna druga nije bila,
U svemu tome bila je lepota njena….
ТРЕЋА ЕМИСИЈА СНИМЉЕНА 22.02.2014. ГОДИНЕ У СТУДИЈУ РАДИО КРУШЕВЦА Водитељ – Светлана Ђурђевић, Гост – Мирослав Мића Живановић [ti_audio name=”Poetski kutak RTK – Mica Zivanovic”]
Водитељ – Светлана Ђурђевић,
Гост – Мирослав Мића Живановић
 |
 |
[ti_audio name=”Poetski kutak RTK – Mica Zivanovic”]
Sedeli smo tako, Ko da se dugo znamo, A ćutnja nam bese sagovornik tek, Gledasmo u reku što protiče lagano, Dok čamci tiho prate svoj rečni tok. I večnost se spaja Pred očima našim U trenu sadašnjosti Svetluca sva. Ova reka i mir što nam daje, U nama zauvek obitava i sja.
Sedeli smo tako,
Ko da se dugo znamo,
A ćutnja nam bese sagovornik tek,
Gledasmo u reku što protiče lagano,
Dok čamci tiho prate svoj rečni tok.
I večnost se spaja
Pred očima našim
U trenu sadašnjosti
Svetluca sva.
Ova reka i mir što nam daje,
U nama zauvek obitava i sja.