Добродошли!
САМО МЕ ПРОБУДИ…. Само ме пробуди, није важно када, ил’ је пола ноћи, јутро или подне… Само ме пробуди као тон милозвучни младу ил’ времешну… Зар је битно?! Овде…. када затитра срце, када надођу реке, када процвета јасмин… Једра или крхка?! Само ме пробуди душо душе моје, пре него што заспим, да те приупитам…. ВОЛИШ … Настави са читањем “САМО МЕ ПРОБУДИ…. – Миладиновић Сандра”
САМО МЕ ПРОБУДИ….
Само ме пробуди,
није важно када,
ил’ је пола ноћи, јутро
или подне…
Само ме пробуди
као тон милозвучни
младу ил’ времешну…
Зар је битно?!
Овде….
када затитра срце,
када надођу реке,
када процвета јасмин…
Једра или крхка?!
Само ме пробуди
душо душе моје,
пре него што заспим,
да те приупитам….
ВОЛИШ ЛИ МЕ?!
(C) Миладиновић Сандра
Jutro se već jasno otiskuje, Ko pečat na listu mahovine Jutro sa svojim obrisima oblaka Nosi u sebi težinu novog dana. I tu, na mom dlanu svetlost igru šara Smešim se uglom usana Kroz prozor puštam ptice da me ljube I glasove ljudi, mirise ulice… Jutro sa svežinom ranoga proleća Slušam pesmu vrapčića U meni … Настави са читањем “jutro – Kristina Simic”
Jutro se već jasno otiskuje,
Ko pečat na listu mahovine
Jutro sa svojim obrisima oblaka
Nosi u sebi težinu novog dana.
I tu, na mom dlanu svetlost igru šara
Smešim se uglom usana
Kroz prozor puštam ptice da me ljube
I glasove ljudi, mirise ulice…
Jutro sa svežinom ranoga proleća
Slušam pesmu vrapčića
U meni je radost neizmerna
Budim se bez traga od uspomena!