Дан: 13. април 2014.

NA MORAVI – Nenad Đekić

Gledaj Moravu kako mirno teče, kako sunce zrakom po njoj sliku šara, kako voda dolape okreće, žito melje vodenica stara. Slušaj slavuj kako pesmu peva i s’ vrbe na vrbu razdragano sleće, slušaj vodu kako silno huči, hukom para pomoravsko veče. Gledaj one, devojke u kolu, igraju se pokraj mirne vode, a vidi tamo, momak … Настави са читањем “NA MORAVI – Nenad Đekić”

Gledaj Moravu kako mirno teče,
kako sunce zrakom po njoj sliku šara,
kako voda dolape okreće,
žito melje vodenica stara.

Slušaj slavuj kako pesmu peva
i s’ vrbe na vrbu razdragano sleće,
slušaj vodu kako silno huči,
hukom para pomoravsko veče.

Gledaj one, devojke u kolu,
igraju se pokraj mirne vode,
a vidi tamo, momak ubra cveće
pa ka njima sramežljivo ode.

Neki kažu, toga više nema,
naše selo u zaborav pada,
došlo nam je neko novo vreme,
ko još čuva tradiciju sada.

Ali selo još u nama živi
i još frula plete note tanke
i živeće sve dok ima ljudi
koji nose jelek i opanke…

(C) Nenad Đekić

XVI – Mesečeve stope — Marina Adamović

Uvek kada prođem pored kuće na uglu odigrava se ono što je moralo i uvek će tako biti. “Ne uvek, ne… samo dok još majka ima krv, ruke i misli kojim traži drage stope moje mladosti u zemlji” kaže sin hodajući raskopanom slanom baštom naspram Mesečevih nitii.

Uvek kada prođem pored kuće na uglu

odigrava se

ono

što je moralo i

uvek će

tako biti.

“Ne uvek,

ne…

samo dok još majka ima

krv, ruke i misli

kojim traži drage stope

moje mladosti u zemlji”

kaže sin

hodajući

raskopanom

slanom baštom

naspram Mesečevih

nitii.