НЕБЕСКЕ ОЧИ
Небаса имају капије бесконачне,
и очи увек отворене,
руке као родне гране шљивака,
а лице продуховљене жене….
Гледам и чујем клик слободе,
и уздах чежње усана жедних,
на светој ваги никада није,
онолико колико треба верних…
А на балкону тиха дама,
пролази зима, пролеће, лето,
јесен се игра са прапорцима,
небеске хаљине шири сетно….
На врховима прстију скаче,
од звезде до звезде као жар птица,
окреће се у ритму среће,
а осмех ни тада не скида са лица….
Небеса имају капије моћне,
страсти све ломе над леденицама,
топе и праве купове воћне,
зрневља за погаче у воденицама!
© Mиладиновић Сандра