Добродошли!
ТРЕЋА ЕМИСИЈА СНИМЉЕНА 22.02.2014. ГОДИНЕ У СТУДИЈУ РАДИО КРУШЕВЦА Водитељ – Светлана Ђурђевић, Гост – Мирослав Мића Живановић [ti_audio name=”Poetski kutak RTK – Mica Zivanovic”]
Водитељ – Светлана Ђурђевић,
Гост – Мирослав Мића Живановић
 |
 |
[ti_audio name=”Poetski kutak RTK – Mica Zivanovic”]
Sedeli smo tako, Ko da se dugo znamo, A ćutnja nam bese sagovornik tek, Gledasmo u reku što protiče lagano, Dok čamci tiho prate svoj rečni tok. I večnost se spaja Pred očima našim U trenu sadašnjosti Svetluca sva. Ova reka i mir što nam daje, U nama zauvek obitava i sja.
Sedeli smo tako,
Ko da se dugo znamo,
A ćutnja nam bese sagovornik tek,
Gledasmo u reku što protiče lagano,
Dok čamci tiho prate svoj rečni tok.
I večnost se spaja
Pred očima našim
U trenu sadašnjosti
Svetluca sva.
Ova reka i mir što nam daje,
U nama zauvek obitava i sja.
Umivena zorom Pratim tvoj trag po danu, Ali te ne nalazim Pratim sunčane obrise po kućama što prave senke na zidovima I kamene oblutke morske Što spavaju na obalama Tražim ih u igrama vetra lišćem U mirisu sarenih cvetova U travi, mirisnoj I mekoj Što polegla je pod mojim stopama Pratim ih, al’ tebe ne … Настави са читањем “Čekam te – Kristina Simic”
Umivena zorom
Pratim tvoj trag po danu,
Ali te ne nalazim
Pratim sunčane obrise po kućama
što prave senke na zidovima
I kamene oblutke morske
Što spavaju na obalama
Tražim ih u igrama vetra lišćem
U mirisu sarenih cvetova
U travi, mirisnoj I mekoj
Što polegla je pod mojim stopama
Pratim ih, al’ tebe ne nalazim.
Jer si u mome srcu, duboko,
I čekam trenutak budući
Kada će naše živote da spoji.
Znam da desiće se sve to
U nekom trenu neočekivanom.
Noćas sam snila Da mi tvoje ruke nežne ko svila Kliznu lagano niz moj vrat. Da prhne ptica sa dlanova tvojih Kročeći put sebi mio I drag. Na moje trepuške guste I crne Poljubac spusti opojan, dug. Pa da se opet u mašti dignem Tamo gde čuje se vetra huk. Gde trava buja I more … Настави са читањем “Noćas sam snila”
Noćas sam snila
Da mi tvoje ruke nežne ko svila
Kliznu lagano niz moj vrat.
Da prhne ptica sa dlanova tvojih
Kročeći put sebi mio I drag.
Na moje trepuške guste I crne
Poljubac spusti opojan, dug.
Pa da se opet u mašti dignem
Tamo gde čuje se vetra huk.
Gde trava buja I more se plavi
Čempresa pun red je dug.
I da glavu na tvoje rame stavim
Dok pogled nam šara prirodom svud
Slagala je kamenčiće, jedan po jedan, dva po dva do hiljaditoga. Odjednom je zastala. prinela glavu oblacima, zaplakala, pala. Šta ste očekivali od pesnika? Šta? Kamen od vas nije ništa. Od nje -da. Zato je zatrpava jedan po jedan, dva po tri i.. Ars poetica drhti
Slagala je kamenčiće,
jedan po jedan,
dva po dva
do
hiljaditoga.
Odjednom je zastala.
prinela glavu oblacima,
zaplakala,
pala.
Šta ste očekivali od pesnika? Šta?
Kamen
od
vas
nije
ništa.
Od nje -da. Zato je
zatrpava
jedan po jedan, dva po tri i..
Ars poetica drhti
