ТАЧНО У ПОДНЕ – Миладиновић Сандра

ТАЧНО У ПОДНЕ Та зрела трешња погледе мами, мирисна и сочна тако зове, и тражи дечје усне румене, у њеној крошњи да снивају снове… Сваке године се шири и расте, и више рода док спава снева, гранама нуди као шакама, та, дечјем шарму не одолова… И пева немуштим језиком песму, о радости и анђеоским снима, … Настави са читањем “ТАЧНО У ПОДНЕ – Миладиновић Сандра”

marija

ТАЧНО У ПОДНЕ

Та зрела трешња погледе мами,
мирисна и сочна тако зове,
и тражи дечје усне румене,
у њеној крошњи да снивају снове…

Сваке године се шири и расте,
и више рода док спава снева,
гранама нуди као шакама,
та, дечјем шарму не одолова…

И пева немуштим језиком песму,
о радости и анђеоским снима,
о првим тајнама девојчица
и најбољем беку школског тима…

Како одрасли шкртаре често,
или се искупљују широке шаке,
дају кратке и нејасне одговоре,
у журби само поруке слатке…?!

Без трешње и њеног слатког рода,
тих струја што за небом горе,
птица што на њој гнезда вију,
цвркута који се долином оре,
нема помоћи дечјој души,
јер тако жарко жељна слободе
крила би о окно поломила
журећи право – тачно у подне!

(c) Миладиновић Сандра

ЛЕПО ЈЕ….. – Миладиновић Сандра

Лепо је када увидиш да понекада поступаш детиње, иако су године давно поодмакле, после срушених зидова и ломова осећаш крила и видиш прозирне облаке, бескрајно небо и на миље злаћаних нити…. Лепо је када схватиш да сузе спирају зидове душе, када су чисте и бисерне, вреле и тихо потоцима теку а, не морају се крити…. … Настави са читањем “ЛЕПО ЈЕ….. – Миладиновић Сандра”

389353_3976123128769_140850166_n

Лепо је када увидиш
да понекада поступаш детиње,
иако су године давно поодмакле,
после срушених зидова
и ломова осећаш крила и
видиш прозирне облаке,
бескрајно небо
и на миље злаћаних нити….
Лепо је када схватиш
да сузе спирају зидове душе,
када су чисте и бисерне, вреле
и тихо потоцима теку
а, не морају се крити….
јер ће нас прекалити…
Лепо је када сумње
савладамо и сред тамних ходника,
и када тај јецај прође сред срца
и пољуља тло под ногама
а, беспућа постају плоднија,
сигурнија и са осмехом дочекана….
Лепо је када се сања
о ватри, о лету у сред
зиме или највеће жеге,
Када те погледи маме
и напуштају упорне стеге
страха и стрепње…
а, живиш без сете отвореног
загрљаја када ветра тајна
са додиром тајне се спаја…..

Лепо је када душа полети
шареним ћилимом изнад облака
где жели да лута прашумама….
Нема лепшег путовања
без кајања…до свитања!

(c) Mиладиновић Сандра

*** Radenko Nastić

Oni što pogledom saznaše Oni što ćutnjom pitaju Srca kamenu dadoše Pa svetom,svetom skitaju. Noć im nesane sprema Tuga miluje ženski meko I nigde smiraja nema Samo slutnja da čeka Neko. Iz gore dolaze,u goru odlaze Rosu da piju(jutarnju suzu) Cvet da uzberu po trnju gaze. Javu prevare pa u snu hodaju U dno svetlosti,u … Настави са читањем “*** Radenko Nastić”

Oni što pogledom saznaše
Oni što ćutnjom pitaju
Srca kamenu dadoše
Pa svetom,svetom skitaju.

Noć im nesane sprema
Tuga miluje ženski meko
I nigde smiraja nema
Samo slutnja da čeka Neko.

Iz gore dolaze,u goru odlaze
Rosu da piju(jutarnju suzu)
Cvet da uzberu po trnju gaze.

Javu prevare pa u snu hodaju
U dno svetlosti,u dno sveta
Majstori reči zalutaju.

Kao – Aleksandar Kavaja

Na čijoj strani jastuka noćas si sanjala onog belog labuda, one dane o kojima se više ne govori, o sećanju koje se uvek u tugu pretvori …. Možda je sve to bila samo sitnica, kao kada se tetura čovek a pijana je ulica, kao od milošte Milica, kao od nevernice ptica selica kao pesma veselica, … Настави са читањем “Kao – Aleksandar Kavaja”

Na čijoj strani jastuka noćas si sanjala
onog belog labuda,
one dane o kojima se više ne govori,
o sećanju koje se uvek u tugu pretvori ….

Možda je sve to bila samo sitnica,
kao kada se tetura čovek a pijana je ulica,
kao od milošte Milica,
kao od nevernice ptica selica
kao pesma veselica,
kao Kosovu Studenica …..

Možda je mesec u vodi a more u očima ,
možda je sudbina tugu preskočila
mozda je sreća loptica koja je slučajno odskočila
kao daljina od Ivangrada do Berana,
kao šminka preterana,
kao slana kifla bez vode,
kao kukuruzu vodenica,
kao leptiru gusenica …..

Od idealnog do sudbine,
još samo jedno osoblje rodbine,
usamljena časa za praznim stolom ,
presrećna žena sa idealnim bolom
obučena stopala a zemlja propala
odbegala dama sa suncem na rey banu
kao sto miriše armani pre pelina
kao senka koja je zasenila
kao bolest koja se tiho prikrala
kao … eh da sam samo znala …..

Opet na mrtvoj straži sa slikama,
nema tečnosti koja bi prijala
nemir u duši nemir u odelu
obuci me opet u onaj kaput stari,
pomozi mi da budem onaj pravi
kao med što se sipa teglom iz kašike,
kao fržider koji se hladi u ledu,
kao farba koja se sedom kosom oboji,
kao čovek što šeta dok senka stoji …..

Hej ! kada viknem neka bude ono što se ne čuje,
prati me samo mislima dok ćutim,
ja zelim da budem puška koja se iz metka ispaljuje,
i to što nisam bomba kojoj se čovek zahvaljuje,
ja sam sms koji po golubu putuje ,
onaj ostareli momak sa bradom od obrva,
usamljeni mrav koji se sa mrvama obara
kao struja koja na peglu radi
kao auto koji se toplotom hladi ,
kao oluja koja se nije dogodila,
kao neizrečena reč koja je u srce pogodila….

Kao kiša koja pada na oblake,
kao tišina koja se razbija o korake,
kao bolesna ideja u rezonantnoj kutiji
kao dijamant koji je ničiji
kao beton koji se vodom rastvara,
kao zumbul koji na mrazu cveta,
kao svetica , vojnik, krv i osveta …….

 

Pesnički konkurs Mesopotamija – Međunarodni dan poezije 2014

III INTERNACIONALNI POETSKI DAN 2014. – BEOGRAD, SRBIJA Kulturni Centar Mesopotamija – Beograd, Srbija RASPISUJE Pesnički konkurs Mesopotamija – Međunarodni dan poezije 2014 MESOPOTAMIA INTERNATIONAL POETRY DAY 2014 objavljujemo pesnički konkurs MESOPOTAMIA INTERNATIONAL POETRY DAY 2014 , koji se održava dana 03.05.2014. godine u Beogradu .Imena učesnika , tačan termin i lokaciju održavanja Dana, biće … Настави са читањем “Pesnički konkurs Mesopotamija – Međunarodni dan poezije 2014”

III INTERNACIONALNI POETSKI DAN 2014. – BEOGRAD, SRBIJA

Kulturni Centar Mesopotamija – Beograd, Srbija

RASPISUJE

Pesnički konkurs Mesopotamija – Međunarodni dan poezije 2014

MESOPOTAMIA INTERNATIONAL POETRY DAY 2014

objavljujemo pesnički konkurs MESOPOTAMIA INTERNATIONAL POETRY DAY 2014 , koji se održava dana 03.05.2014. godine u Beogradu .Imena učesnika , tačan termin i lokaciju održavanja Dana, biće naknadno blagovremeno objavljena. Konkurs je otvoren od 23.12.2013 do 15.03.2014. godine. Poziv je otvoren za sve pesnike iz bivše Jugoslavije kao i za pesnike iz ostalih zemalja širom sveta.

USLOVI KONKURSA:

Svi pesnici šalju po jednu pesmu dužine od 12 do 24 reda .

Tema je slobodna.

Pesnici pesme šalju na sledećim maternjim jezicima: srpski( ćirilićno i latinično pismo) ,Hrvatski, hrvatsko- srpski ili srpsko-hrvatski i na BHS jeziku regiona. Ostali pesnici koji govore jezicima iz bivše Jugoslavije i jezicima manjina sa ovih prostora, pesmu šalju na maternjem i prevodom na srpskom.

Obavezna kraća biografija autora.

Radovi poslati na konkurs se ne vraćaju.

Troškove dolaska/odlaska i boravka u Beogradu snose pesnici .

Žiri će proglasiti dana 03.05.2014 pet pobedničkih pesama iz kategorije do 18 godina i pet pobedničkih pesama preko 18 godina koje će biti i nagrađene .

Takođe biće zahvalnice i pohvalnice za kniјževne klubove i drugi koji će biti prisutni tog dana .

 

Pesme se šalju u Wordu 2003-2007 ili PDF formatu na sledeći mail.

Email  (za konkurs):

mesopotamia.culturalcenter@yahoo.com

Napomena:

Sve pesme moraju pored imena pesnika da imaju i adresu autora, grad i državu u kojoj žive i državljanstvo kao i kontakt telefon .

Obavezno dolazak pesnika i lično učestvovati i ne dolazi u obzir čitanje pesme pesnika koji nije u mogućnosti da učestvuje.

Ponovimo da nije dovoljno samo poslati pesmu nego obavezno doći i učestvovati i ne očekivati  rezultat dok ne budete došli i učestvovali u manifestaciji i da konkurs ima takmičarski karakter tj. treba svi koji su poslali svoje poezije da dođu lično da učestvuju u takmičenju.

Dana 03.05.2014 biće dodeljen zbornik za učesnike za 2012 i 2013. To jest pesnici koji su dolazili i učestvovali lično na manifestaciji 2012 i 2013.

Ne postoji starosna granica za ušesnika.

*****

Sabah Al-Zubeidi

direktor kulturni centar Mesopotamija

Beograd – Srbija

 

Жедна уста – Александар Јакшић

Још један повод за животарење повод за бег… али само кад бих знао одговор дани као бројеви а срце преслабо за било какву калкулацију и где да упутим своје осећаје? Адресе из пијаних корака сати плаћени сновима који остају сен сваки мој сат је вртешка за децу одрасло дете са пировим победама коју лута у … Настави са читањем “Жедна уста – Александар Јакшић”

Још један повод за животарење

повод за бег…

али само кад бих знао одговор

дани као бројеви

а срце преслабо за било какву калкулацију

и где да упутим своје осећаје?

Адресе из пијаних корака

сати плаћени сновима који остају сен

сваки мој сат је вртешка за децу

одрасло дете са пировим победама

коју лута у недогледу туђег ратовања

имена која исписујем на дну несвести

прогутано подношење кривице

стрела времена изломљена на оба краја

моменат у вечности

који никад није превише брз

нити спор да исчезне пред очима

жеђ као досањана љубав

увек досадна страст нагони

на понављање навике

увек изнова у туђим рукама

док не заборавим себе.

 

*** Radenko Nastić

Vitorog-dečak sutonjem hodi O tajanstvo suza,prisnosti poniranja, Krotkošću srna zamilovah borje Plameno otkri neprebol svitanja. O dalji,kristalima tišine ozvezdano Mramor-jezero otkud ishodi? Devičjem rose zabolovah tihano Koprene celov,žudjeno u ploti.

Vitorog-dečak sutonjem hodi
O tajanstvo suza,prisnosti poniranja,
Krotkošću srna zamilovah borje
Plameno otkri neprebol svitanja.

O dalji,kristalima tišine ozvezdano
Mramor-jezero otkud ishodi?
Devičjem rose zabolovah tihano
Koprene celov,žudjeno u ploti.

ТАЈНО МОЈИХ НЕСАНИЦА – Миладиновић Сандра

ТАЈНО МОЈИХ НЕСАНИЦА Да си талас мога мора, вечно би се ми грлили… Да сам грана твога стабла, заједно би гнездо вили… Да си звезда мога неба најдража би мени била, или жубор твоје реке за обале што се скрива… Тајно мојих несаница, вириш иза трепавица… Поветарцу што чарлијаш тако мојој коси пријаш… Чежњо мојих … Настави са читањем “ТАЈНО МОЈИХ НЕСАНИЦА – Миладиновић Сандра”

389353_3976123128769_140850166_n

ТАЈНО МОЈИХ НЕСАНИЦА

Да си талас мога мора,
вечно би се ми грлили…
Да сам грана твога стабла,
заједно би гнездо вили…
Да си звезда мога неба
најдража би мени била,
или жубор твоје реке
за обале што се скрива…

Тајно мојих несаница,
вириш иза трепавица…
Поветарцу што чарлијаш
тако мојој коси пријаш…
Чежњо мојих откуцаја,
жењо мојих уздисаја..
Надо мојих лутања
и тишино ћутања…

Изнад оних брегова
често сам те гледала…
Облаци што небом плове
твојим гласом проговоре…
Један сличи ти на руке,
а, други на очи чарне,
трећи на те медне усне,
што шапућу слатке тајне…

Та улица твога града,
трг најлепши што се нада,
бисерна фонатана жеља,
ЈА САМ – она што те снева…
Тај поносни ат на коси,
што са ветром севдах носи,
и та грива што виори,
то су нежни прсти ТВОЈИ….

© Миладиновић Сандра

КОШТАНИНА ПЕСМА СРЕЋИ – Mиладиновић Сандра

КОШТАНИНА ПЕСМА СРЕЋИ Чујете ли како осмех звечи, попут прапораца и све јачег звона, и слива се са неба низ брда, као да сама долази баш ОНА…?! Та најезда ватрених ађела, што изнова граде нове лађе, а, њихове стреле те баш мете, оне душе које патња снађе… Ех, нескладни окови ти гуше, ко за друге … Настави са читањем “КОШТАНИНА ПЕСМА СРЕЋИ – Mиладиновић Сандра”

LJUBAV JE ZIVOT

КОШТАНИНА ПЕСМА СРЕЋИ

Чујете ли како осмех звечи,
попут прапораца и све јачег звона,
и слива се са неба низ брда,
као да сама долази баш ОНА…?!

Та најезда ватрених ађела,
што изнова граде нове лађе,
а, њихове стреле те баш мете,
оне душе које патња снађе…

Ех, нескладни окови ти гуше,
ко за друге да су изковани,
па кључеви нису они прави,
у тај час када брава руку мами…

Овој чаши баш дорасла није,
опијена предходним кораком,
тумара и пада низ стрмине,
па устаје с’ болим и полако…

Та лепота прикривена велом,
остаје и даље загонетка,
иза угла у оној меани,
Коштана јој мами осмех сетан…

Али такав није онај прави,
што као плима прелази на друге,
“заразом” он поља редом плави,
непознате нема њему пруге…

Час ће доћи месечине пуне,
као ватромет небом ће се дати,
када ко дуња сазри од милине,
њене дворе походиће свати !

© Миладиновић Сандра

„ОДБАЧЕНА“ – Mиладиновић Сандра

„ОДБАЧЕНА“ Заиграј, полуди ти парче свемира весела ко’ птица полети под сунцем… Загрли, пољуби, лепа голубице, некa твојом косом мирушу улице… Заведи па скопни као сенка у подне, опчини погледом, нека ти се диве… Речи нек се топе са твојих усана, пробуди и оне што мисле да живе… Твоје дивне очи престо су свитања, необична … Настави са читањем “„ОДБАЧЕНА“ – Mиладиновић Сандра”

gde pocivam

„ОДБАЧЕНА“

Заиграј, полуди ти парче свемира
весела ко’ птица полети под сунцем…
Загрли, пољуби, лепа голубице,
некa твојом косом мирушу улице…

Заведи па скопни као сенка у подне,
опчини погледом, нека ти се диве…
Речи нек се топе са твојих усана,
пробуди и оне што мисле да живе…

Твоје дивне очи престо су свитања,
необична тајна огледала реке….
Сећања са тобом многе би пренула,
као првих дана усахле би сенке….

Ти живиш у бити одбачених снова,
оних што у заборав послати су давно…
Али, ничеш снагом најјачих “корова”,
листаш као лишће у пролеће славно…

Заиграј, нек титра у грудима срце,
као никада нек руке понесе ти ритам…
Ти музо љубави и парче свемира,
одакле навраћаш знаће ко’ је битан!

(c) Mиладиновић Сандра