Још један повод за животарење
повод за бег…
али само кад бих знао одговор
дани као бројеви
а срце преслабо за било какву калкулацију
и где да упутим своје осећаје?
Адресе из пијаних корака
сати плаћени сновима који остају сен
сваки мој сат је вртешка за децу
одрасло дете са пировим победама
коју лута у недогледу туђег ратовања
имена која исписујем на дну несвести
прогутано подношење кривице
стрела времена изломљена на оба краја
моменат у вечности
који никад није превише брз
нити спор да исчезне пред очима
жеђ као досањана љубав
увек досадна страст нагони
на понављање навике
увек изнова у туђим рукама
док не заборавим себе.