Дан: 26. јануар 2014.

ТЕПАЈТЕ МИ…..Сандра Миладиновић

ТЕПАЈТЕ МИ….. Тепајте ми да порастем, ко гљива од кишних капи, да гугучем јако, јече, и да брзо лако заспим… Мазите ме да веселим, све што сунце обасјава, или ноћу месец плени, да засмејем самог лава.. Љубите ме да вас љубим, као славуј мирис неба, или риба бистру реку, игра шару брзих зебра… Причајте ми … Настави са читањем “ТЕПАЈТЕ МИ…..Сандра Миладиновић”

D8C21746-D1B4-4EDD-89FA-A7C1489C1622

ТЕПАЈТЕ МИ…..

Тепајте ми да порастем,
ко гљива од кишних капи,
да гугучем јако, јече,
и да брзо лако заспим…

Мазите ме да веселим,
све што сунце обасјава,
или ноћу месец плени,
да засмејем самог лава..

Љубите ме да вас љубим,
као славуј мирис неба,
или риба бистру реку,
игра шару брзих зебра…

Причајте ми да вас слушам,
да се топим попут меда,
мајко, оче, сејо, брате,
топла реч је као хлеба…

ОД, ОД – МИЉА ЗОВИТЕ МЕ ПИЛЕ,
ИЗ МИЛОШТЕ ЗОВИТЕ МЕ МАЗО,
ИЗ ЉУТИНЕ РЕЦИТЕ МИ ИМЕ,
АЛИ, СА ОСМЕХОМ ЈЕР ЈЕ ТО “ЗАРАЗНО”!

© Миладиновић Сандра

братанцу КОСТИ МИЛАДИНОВИЋ

САМО ДЕЦА ЗНАЈУ…. – Mиладиновић Сандра

САМО ДЕЦА ЗНАЈУ…. Само деца знају за чим трагају, јер имају са небом договор, често се са њим скривају, не траже за игру изговор…. Причају у сенци липа, тумарају кроз шумарке, намигују шеретски врбацима, и лете за ветровима кроз топољаке… Од деце учимо о времену… Хоће ли ускоро киша, казаљке када се склапају, чује ли … Настави са читањем “САМО ДЕЦА ЗНАЈУ…. – Mиладиновић Сандра”

D8C21746-D1B4-4EDD-89FA-A7C1489C1622

САМО ДЕЦА ЗНАЈУ….

Само деца знају за чим трагају,
јер имају са небом договор,
често се са њим скривају,
не траже за игру изговор….

Причају у сенци липа,
тумарају кроз шумарке,
намигују шеретски врбацима,
и лете за ветровима кроз топољаке…

Од деце учимо о времену…
Хоће ли ускоро киша,
казаљке када се склапају,
чује ли се ноћ најтиша….?!

Само деца знају за чим уздишу,
јер воле мирисне душе,
сазвежђем се несташно играју,
и даљинама немире гуше….

Од њих учимо о љубави…
Хоће ли ружа увенути,
да ли ће камен проговорити…
никада се неће уморити….!?

Када би бирала тајну
коју би са нама поделила,
деца би на улице изашла
и својски се провеселила…

Само деца знају да се буде,
да се развлаче и мешкоље као зраци,
у сну да се смеју као да им кловнови суде,
и да се чуде одраслима што су још увек прваци!

©Миладиновић Сандра

МОМ ВОЉЕНОМ БРАТАНЦУ КОСТИ МИЛАДИНОВИЋ

Hladna – Kavaja Aleksandar

HLADNA… Prolazi i vraća se , kad zamiriše najače oči od duge sa krajevima tuge usne za pljuge , srce za druge noge za gaženje , telo za paženje mašta za skitanje , samoća uz svitanje …. a godine niz reku , i tako proteku sa malo šampona , za obraze da ne peku od … Настави са читањем “Hladna – Kavaja Aleksandar”

HLADNA…

Prolazi i vraća se , kad zamiriše najače
oči od duge sa krajevima tuge
usne za pljuge , srce za druge
noge za gaženje , telo za paženje
mašta za skitanje , samoća uz svitanje ….

a godine niz reku , i tako proteku
sa malo šampona , za obraze da ne peku
od peska satkana platnena svila
a samo debil prepoznaje debila
kao što nije ni bila svila
tek kada si izgubljeno dobila ….

ovo je prvi red za pogled u prolazu ,
ovo je najbolja ponuda za dvoje u porazu ,
ovo je ono što se ne odbija
zamka za logiku , pegla za naviku
lopta za invalida , gangrena za patiku ….

neko se umešao , recept je zapisan
začin je propo, ceo kolač otpisan
brašno je burek u džaku bez vode
so je lek za nizak pritisak
mason je zidar alat mu nije visak …..

problem se nazire i kada ga nema
samo ime okidač za premnogo problema
noć kojoj se sprema hapsenje svitanja
čaj i led dva agregatna stanja
premnogo sranja
za onu nit koja je najtanja ….

balada za troje sa notama romantike
a samo jedna ispisnica iz kruga
ljubav je lepa al zarazna kao kuga
jer bolest je kada zavoliš druga
kao i navika da ljubiš brata
u sobi koja nemaju vrata
a opravdanje sakriveno iza inata ….

i sada kada slavimo red je da nazdravimo
to crno vino spas od zaborava
i reka i cigara a samo jedna Morava
sa čarape nit pokidana ostala
jedna je priča  sećanje postala
Sibirski hladna.

ТАЧНО У ПОДНЕ – Миладиновић Сандра

ТАЧНО У ПОДНЕ Та зрела трешња погледе мами, мирисна и сочна тако зове, и тражи дечје усне румене, у њеној крошњи да снивају снове… Сваке године се шири и расте, и више рода док спава снева, гранама нуди као шакама, та, дечјем шарму не одолова… И пева немуштим језиком песму, о радости и анђеоским снима, … Настави са читањем “ТАЧНО У ПОДНЕ – Миладиновић Сандра”

marija

ТАЧНО У ПОДНЕ

Та зрела трешња погледе мами,
мирисна и сочна тако зове,
и тражи дечје усне румене,
у њеној крошњи да снивају снове…

Сваке године се шири и расте,
и више рода док спава снева,
гранама нуди као шакама,
та, дечјем шарму не одолова…

И пева немуштим језиком песму,
о радости и анђеоским снима,
о првим тајнама девојчица
и најбољем беку школског тима…

Како одрасли шкртаре често,
или се искупљују широке шаке,
дају кратке и нејасне одговоре,
у журби само поруке слатке…?!

Без трешње и њеног слатког рода,
тих струја што за небом горе,
птица што на њој гнезда вију,
цвркута који се долином оре,
нема помоћи дечјој души,
јер тако жарко жељна слободе
крила би о окно поломила
журећи право – тачно у подне!

(c) Миладиновић Сандра