„ОДБАЧЕНА“
Заиграј, полуди ти парче свемира
весела ко’ птица полети под сунцем…
Загрли, пољуби, лепа голубице,
некa твојом косом мирушу улице…
Заведи па скопни као сенка у подне,
опчини погледом, нека ти се диве…
Речи нек се топе са твојих усана,
пробуди и оне што мисле да живе…
Твоје дивне очи престо су свитања,
необична тајна огледала реке….
Сећања са тобом многе би пренула,
као првих дана усахле би сенке….
Ти живиш у бити одбачених снова,
оних што у заборав послати су давно…
Али, ничеш снагом најјачих “корова”,
листаш као лишће у пролеће славно…
Заиграј, нек титра у грудима срце,
као никада нек руке понесе ти ритам…
Ти музо љубави и парче свемира,
одакле навраћаш знаће ко’ је битан!
(c) Mиладиновић Сандра