Месец: октобар 2013.

СРЕМИЦА – Миломир Обрадовић

СРЕМИЦА Ој равницо питома Сремицо Колико си дуга и широка; Толико си у срце ми стала, Па те грлим рукама обема, Јер ми драже ни милије нема. Ој равницо, моја питомино, Слатка си ко Карловачко вино. Све ћу своје потрошити новце, Кад одем у Сремске Карловце, Да те пијем, кући да те носим И да … Настави са читањем “СРЕМИЦА – Миломир Обрадовић”

СРЕМИЦА

Ој равницо питома Сремицо
Колико си дуга и широка;
Толико си у срце ми стала,
Па те грлим рукама обема,
Јер ми драже ни милије нема.

Ој равницо, моја питомино,
Слатка си ко Карловачко вино.
Све ћу своје потрошити новце,
Кад одем у Сремске Карловце,
Да те пијем, кући да те носим
И да пијан Сремицу запросим.

Ој равницо, свилена Сремицо;
Косе су ти од сувога злата,
У пролеће кад жито увлата,
Косу спремам, јер српове немам
Да те косим, да те кући носим,
И на јесен Сремицу да просим.

Аутор: Миломир Обрадовић
Деч, Палих бораца 74

*** Radenko Nastić

Dođi ,ispričaću ti pesmu o sreći Šapnuo mi je vetar jedne noći Kad umre u meni san i dete Nje se nikada više setiti neću moći. Požuri,vetar već nove pesme piše Zastaneš li,odneće nas raskršće daleko I možda se nikad sresti nećemo više.

Dođi ,ispričaću ti pesmu o sreći
Šapnuo mi je vetar jedne noći
Kad umre u meni san i dete
Nje se nikada više setiti neću moći.

Požuri,vetar već nove pesme piše
Zastaneš li,odneće nas raskršće daleko
I možda se nikad sresti nećemo više.

*** Radenko Nastić

Tako ko samozvanac presto Ne večeri ove,ko zna kada? Sjajem zalaska osmehnut U ljupkosti zlatozarnoj mesto, Tako ko Neron “jutarnje igre” Il pozlate kad prostiru Za otmenost paravana Tako u veče ino:Osana! I udaljujući se tako,blizak svemu I pred niskošću tišinom Tako ko samozvanac presto Naklonom sanjara.Snom.

Tako ko samozvanac presto
Ne večeri ove,ko zna kada?
Sjajem zalaska osmehnut
U ljupkosti zlatozarnoj mesto,

Tako ko Neron “jutarnje igre”
Il pozlate kad prostiru
Za otmenost paravana
Tako u veče ino:Osana!

I udaljujući se tako,blizak svemu
I pred niskošću tišinom
Tako ko samozvanac presto
Naklonom sanjara.Snom.

ЗВЕР… – Братислав Богдановић

ЗВЕР… Ноћас сам опет био вук гладан твог меса, твоје крви твој крик беше само хук што ме још више острви Ноћас сам ти ломио кости зубима кидао твоју дроб немах за тебе милости ти беше мој љубавни роб Ноћас се сладих много пута свим оним што ти тело нуди као вук што беспућем лута … Настави са читањем “ЗВЕР… – Братислав Богдановић”

ЗВЕР…

Ноћас сам опет био вук
гладан твог меса, твоје крви
твој крик беше само хук
што ме још више острви
Ноћас сам ти ломио кости
зубима кидао твоју дроб
немах за тебе милости
ти беше мој љубавни роб
Ноћас се сладих много пута
свим оним што ти тело нуди
као вук што беспућем лута
твој мирис ме жељом излуди
Јутрос сам јагње, умиљато мило
што се у твоје наручје скрило
ал у мени чучи страшна глад
док на уснама осећам твоју слад
са тамом се буди вучја ћуд
и знам да опет немам куд
јер ту си а ја сам за тобом луд…

Братислав Богдановић