Месец: октобар 2013.

МАЈКО

Мајко, кад поноћ падне на прозоре наше,
Угаси лампу и покушај снити.
Нека те мајко зле слутње не плаше,
Јер ја ћу с тобом у мислима бити.

Мени су песму избили из груди,
Једино оружје с којим сам се био.
Молим те мајко спокојна ми буди,
Ја своју борбу већ сам завршио.

Сада се борим сам са својим бићем,
У мени празна мисао корача.
И већ одавно живим са открићем,
Да песма није од свега најјача.

Кад звезде плану у дубини зена,
Ишетај мајко у вечерњој ури.
Видећеш како моја песма цури,
К`о врела крвца из рањених вена.

Аутор: Миломир Обрадовић
Деч, Палих бораца 74

ЗАГОРКА ОБРАДОВИЋ

 Рођена Николић 1928. године у Грачаници код Љубовије, у Азбуковачком крају.

Народне, жетелачке и песме са прела и посела, записане су по њеном усменом предању и сећању, да би се бар донекле сачувале од заборава.

 

ТРАЖИМ

Тражим да ми се јави
Мишко де Тинторето
Син Тодора покојног кафеџије
И мајке Милице из Калуђерице.
Са шифром: „Под разно“!
Скоро сам сазнао,
Како је љубио Ренату из Маконда
И да се није раздвајао од текиле.
Али му није било богом дано,
Да буде као Аурелијано.

Тражим да ми се јаве
Вељко и Новица Ђачић
Рођена брата два,
Из околине Пљеваља.
Са знаком распознавања:
Сети се Горског Вијенца
И оног камена студенца,
Што ти је над главом висио,
Када сам од њега мислио
Да је то камен земље Србије,
Што претећ` Сунцу дере кроз облак
И суморног чела с мрачним борама
О вековечности прича далекој.

Тражим да ми се јаве
Томислав Теншек и Ренато,
Те две усијане главе,
Са шифром: Каретан Ласте“,
Иако су у саставу НАТО
И један и други и трећи,
Рогови у истој врећи.

Тражим да ми се јави
Михајло Перовић – Њања
Из Боке-Которске плаве.
Са шифром распознавања:
Мењамо зиму за лето
И Србију за Црну Гору.
Јер мени у случају оба
Треба бар једна соба,
С погледом према мору
И лимуном на прозору.

Аутор: Миломир Обрадовић
Деч, Палих бораца 74

МАРИЈО МАЈКО…

Маријо мајко, блажена и чиста,
Љубим те смерно из дубине груди.
Уз сваки целов осећај се буди,
Јер и ја носим у наручју Христа.

Док свијем руке око сина свога,
Радости прве, Божијега дара,
Ја гордо стојим крај светог олтара,
С тобом у срцу и с вером у Бога.

Аутор: Миломир Обрадовић
Деч, Палих бораца 74

 

МОЈОЈ ДРАГОЈ

 

Мојој драгој камен драги у очима,

Мојој драгој румен ружа на уснама.

Мојој драгој златно срце у недрима,

Све што нема у другима у ње има.

 

Украшћу јој камен драги из очију,

Убраћу јој румен ружу са усана.

Узећу јој златно срце из недара,

Љубићу је, волећу је с пуно жара.

 

Само свака рујна зора знаде,

У очима њеним шта имаде,

Зато она одсјај има благи,

Ко у оку моје драге, камен драги.

 

Само свака медна роса знаде,

На уснама њеним шта имаде,

Зато јутрос ова медна роса,

По ружама моје драге паде.

 

Само сваки дашак ветра знаде,

У недрима њеним шта имаде.

Молићу га како не бих крао,

Да ми срце моје драге даде.

 

И умрећу борећи се за то троје,

Да будемо као једно обадвоје,

Да нам једно сунце јутром сија

Кад се буди покрај мене најмилија.

 

Нека свака рујна зора знаде,

Да ми драга камен драги даде,

И да гледам очи које сјају,

Кад се буди у мом загрљају.

 

Нека цвеће мирисно и медно,

Знаде да смо ја и она једно

И док други вену и цветају,

Наше руже цветат` не престају.

 

Из недара њено срце златно,

Дала ми је драга неповратно.

Па га ставих ја у срце своје,

Да куцају као једно обадвоје.

 

                                              Аутор: Миломир Обрадовић

                                                Деч, Палих бораца 74