*** Radenko Nastić

Tajno,
Cvetaš u svojoj jednostavnosti,
Dalje od gordosti oka
Zidaš nebosklone,
Daleko od oholosti srca
Utvrdjuješ obale.
Tajno,
Zamagljena jasnoćo,
U zvezda snu
U osmehu trava
U nevinosti deteta.
Večeri protekle pretvorene u žudnju,
Danu ćutnjom slućeni,
Kuda srce skriti
Tišinom opijeno?
Gde ispružiti ruke
Prepuštene snu,
A da ne čujem šapat,
A da ne bolujem nagost?