Peko Laličić
MOJ AFORIZAM:
KOD NAS ISTINA OBIJA PRAGOVE.
Peko Laličić, MOJ AFORIZAM
Peko Laličić MOJ AFORIZAM: KOD NAS ISTINA OBIJA PRAGOVE.
Месец: јул 2013.
ПЕСНИК…
ПЕСНИК… Питам се, шта је то песник, да ли је то од стиха болесник или је лепе речи весник, сме ли свако песме да пише или за песнике нема места више… Шта то песнике великим чини стихови писани на месечини или постоје правила крута нека строга песничка рута где се не сме сићи са пута… … Настави са читањем “ПЕСНИК…”
ПЕСНИК…
Питам се, шта је то песник,
да ли је то од стиха болесник
или је лепе речи весник,
сме ли свако песме да пише
или за песнике нема места више…
Шта то песнике великим чини
стихови писани на месечини
или постоје правила крута
нека строга песничка рута
где се не сме сићи са пута…
И да ли је читалац овде битан
или је у томе мали и ситан
јер коме онда да пишем песме
ако их нико читати не сме
да их не би песничка клика
осудила што читају небитног лика..
Постоји ли рецепт за велике песме
или мали, велике писати не сме
дајте га мени док још дишем
да песме мале више не пишем
већ само оне, големе, страшне
што поносно носе ленте и машне…
Братислав Богдановић
Pesme nedelje jula 2013 bira Lepa Simić
ОПЕТ СИ ТУ – Мића Живановић Ако могу да бирам Ја бих баладу Некако волим тај мол И ништа лепше од туге Није то бол И то се не плаче То је нешто јаче И лепше од свега Није ни сећање Успомене бледе Ово је у души Опет оно исто Као кад је било И … Настави са читањем “Pesme nedelje jula 2013 bira Lepa Simić”
ОПЕТ СИ ТУ – Мића Живановић
Ако могу да бирам
Ја бих баладу
Некако волим тај мол
И ништа лепше од туге
Није то бол
И то се не плаче
То је нешто јаче
И лепше од свега
Није ни сећање
Успомене бледе
Ово је у души
Опет оно исто
Као кад је било
И ништа не вреде
Сви дани после
Ни сви домети
Полети
Привиђења
Као у сну
Опет си ту
Ти и стари рефрени
Опет у мени
Онај плам
Твоја коса мека
Чудо од тела
И твоја рука бела
Као мека свила
И нисам сам
Као да нигде ниси била
Ћутимо одћутано
Слушамо већ речено
Пијемо испијено
Плачемо оплакано
И нећу да се будим
И не отварам очи
До последњег рефрена
У последњој ноћи.
© Мића Живановић
TIŠINA – Svetlana Biorac-Matić
Odavno smo sebe
omeđili ćutnjom,
taj zid, od tišine,
sve nas više deli,
nema čak ni reči
obojenih ljutnjom
kao da se nismo
ni znali, ni sreli.
A slutim i tebe
ta tišina boli,
ulovim ti pogled
pun tuge i sete,
i znam još me,
jedan, deo tebe voli
dok prolazi život
i godine lete.
I ja dugo noću
prelistavam slike,
šapućem ti tajne
i tuge i sreće,
poveravam snove,
poveravam želje,
koje niko drugi
razumeti neće.
Razlozi tišine
davno izbledeli,
samo ona traje
teška, tvdoglava,
i gordost nas naša
razdvaja i deli,
a toliko toga
zauvek nas spaja.
© Svetlana Biorac-Matić
“
Г Н Е З Д О – Борислава Дворанац
Вијеш гнездо
под трепавицама
одлазиш
од мене
са прозора
носиш
вреле сенке
грленим зеницама
хрлиш дану
милиш ка сутону
плетеш сан до јутра
силазиш низ леје
заблисташ
и нестанеш
у мени
рођен треном
жар тиња
напупело пролеће
убран зором
остаје ми цвет булке
и топао поглед срне
то ме носи
међ’ јорговане
на обалама Босута
ПЕСМА РОДНОМ СЕЛУ-Давидовић Миодраг Дача
Кад се сетом родног краја
Срце моје срећу иште
Крај Расине и Мораве
Где дими ми се огњиште
Светогорске Мојсињске планине
Под скутима чувају ми село
Где постоје четири светиње
У којима слушамо опело
Ту нам блиста Пресвета Богородица
Свети Јован и Свети Илија
А уз њих је свети Пантелејмон
Божји дар је то родноме крају
Макрешану моме завичају
Ту се деца радују весела
Православном вером задојена
Здравог духа и здраве памети
Где нам живот као песма лети
Кад се сетим Расине и Мораве
Сретка и Раковца сеоског потока
Старих стаза и цветних ливада
Пропланака, залазака сунца
Лепих цура игранки и посела
Макрешана мога родног села
Тад ми срце убрзано куца
А душа је сретна и весела
Увек волим о селу да причам
Једна ми је прича најмилија
У мом селу испод свете горе
Стотинак је дошло мираџија
Један део душу ми голица
То је моја лепа раскрасница
Која краси моје родно село
Окружена лепим воћнацима
И кућама креченом у бело
Некада je била центар села
По њој трчала су деца
Босонога чила и весела
Чим нам зора са истока заруди
Раскрасница прва се пробуди
Ту су дечје игре богом дане
Лопта није смела никако да стане
Увек смо се делили по пола
А четири камена су чинила два гола
Боже мили, весеља и среће
Божанствена утакмица креће
И да знате то не беше шала
Пола сеоског тима чинила је горња мала
Сад је неко друго време
Уснула је моја раскрсница
Изнад ње пролети по нека птица
А она чува успомене и дрема
Јер на њој раздрагане деце
Скоро и да више нема
Обишо сам скоро пола света
Многа места и станишта
Па слободно могу рећи свима
Ништа лепше од родног огњишта
© Давидовић Миодраг Дача
Макрешане, 07.07.2012. године
ПАЛОМ ДРУГУ…
ПАЛОМ ДРУГУ… Тешка ли је земља друже где ти палом кости леже дал и мртав стражу чуваш дал од тебе и сад беже… Тешка ли је земља друже за коју си живот дао кад си мртав на њу пао да је залуд дал си знао… Тешка ли је земља друже издајници кад је газе док … Настави са читањем “ПАЛОМ ДРУГУ…”
ПАЛОМ ДРУГУ…
Тешка ли је земља друже
где ти палом кости леже
дал и мртав стражу чуваш
дал од тебе и сад беже…
Тешка ли је земља друже
за коју си живот дао
кад си мртав на њу пао
да је залуд дал си знао…
Тешка ли је земља друже
издајници кад је газе
док је другом они деле
дал се твоје страже пазе…
Тешка ли је земља друже
тело твоје што притиска
дал ти некад палом дође
да из гроба пустиш врисак…
Тешка ли је земља друже
да ми живи што остасмо
крај те мртвог залегнемо
па у гробу ко у рову
ову земљу одбранимо…
Богдановић Братислав
РОВ…
РОВ… На линији одбране, на грудобрану отаџбине, мој ров, ко гроб и покров стоји, ту међу сенама, смрти се не боји, Десни ми сусед очев је гроб са леве стране гроб деде мог у биткама давним слободу су снили својим гробом су је изборили Не можеш зато овуда ићи грудобран живих и мртвих проћи јер … Настави са читањем “РОВ…”
РОВ…
На линији одбране,
на грудобрану отаџбине,
мој ров, ко гроб и покров стоји,
ту међу сенама, смрти се не боји,
Десни ми сусед очев је гроб
са леве стране гроб деде мог
у биткама давним слободу су снили
својим гробом су је изборили
Не можеш зато овуда ићи
грудобран живих и мртвих проћи
јер ово је само један од многих
што по Србији вреба и чека
да корак твој тих и зао
подмукло дође из далека,
Окрени леђа, назад одступи
повлачењем себи живот откупи
пођеш ли даље, сломићеш врат
јер ово није обичан рат,
овде и мртви стоје уз живе
да бране куће, воћњаке, њиве
и сваки гроб један је ров
па ће те вила, кост или мач
натерати у бег, страх и плач
Мени је лако међу својим
умрети данас ту где стојим
ту су ми деда, отац и брат
ја ћу и мртав да постојим,
А тебе ће брзо појести црв
у прах ти нестати кост и крв
кроз лобању ти порасти трава
ношена ветром срама и заборава
Не оклевај много, већ одмах иди
непозван си дошо па се не стиди
и причај деци нека памте и знају
шта их то чека кад у рат крену
ка мојој земљи, мом завичају…
Братислав Богдановић
ЈЕДНОГ ДАНА…
ЈЕДНОГ ДАНА… Једног дана кад све прође када оду све зиме и јесени не заборави ме моја драга потражи ме у успомени Једног дана кад ти суза крене кад не буде више мене ти се сети моја мила да мисао си ми задња била Једног дана у свитање када јутро ново сване ти пожели срце … Настави са читањем “ЈЕДНОГ ДАНА…”
ЈЕДНОГ ДАНА…
Једног дана кад све прође
када оду све зиме и јесени
не заборави ме моја драга
потражи ме у успомени
Једног дана кад ти суза крене
кад не буде више мене
ти се сети моја мила
да мисао си ми задња била
Једног дана у свитање
када јутро ново сване
ти пожели срце моје
да загрљени смо нас двоје
Па кад пођеш онда мени
с друге стране у свет сени
у загрљај ја те чекам
с тобом вечност да поделим
јер то желим, душом својом
душом својом, срцем целим…
Аутор Братислав Богдановић
Борислава Дворанац, С Е Т В А
Борислава Дворанац С Е Т В А Кромпирове златице прете жилама црвљивим под сувом шљивом трава буја пасе змијче а мајка му дрема псетом лаје месец ни класја ни семена нигде сâм се кукољ сеје ____________________________________ /,,Ишчезли цвет”, Бранково коло, Сремски Карловци, 2012./
Борислава Дворанац
С Е Т В А
Кромпирове златице
прете
жилама
црвљивим
под сувом шљивом
трава буја
пасе змијче
а мајка му дрема
псетом лаје
месец
ни класја
ни семена
нигде
сâм се кукољ
сеје
____________________________________
/,,Ишчезли цвет”, Бранково коло,
Сремски Карловци, 2012./
Пеко Лаличић, Ситне мисли – пријатељи
Пеко Лаличић СИТНЕ МИСЛИ П Р И Ј А Т Е Љ И 28. Најбоље је да вас изда сећање кад и пријатељи. 29. У огледалима зависти најприсутнији су пријатељи. 30. Пријатељства имају смисла – док постоји разумевање. 31. Жар пријатељства неискреност гаси. 32. Оно што вам се иза леђа дешава, ваше пријатеље осликава. 33. … Настави са читањем “Пеко Лаличић, Ситне мисли – пријатељи”
Пеко Лаличић
СИТНЕ МИСЛИ
П Р И Ј А Т Е Љ И
28.
Најбоље је да вас изда сећање кад и пријатељи.
29.
У огледалима зависти
најприсутнији су пријатељи.
30.
Пријатељства имају смисла –
док постоји разумевање.
31.
Жар пријатељства неискреност гаси.
32.
Оно што вам се иза леђа дешава,
ваше пријатеље осликава.
33.
Док не изгубите пријатеља,
не знате какав је непријатељ.
34.
Не заваравајте се,
ако је ваш а није свој,
пријатељ вам није пријатељ.
35.
Чиним све до зло изађе из мене.
Чини то и ти, ако хоћеш пријатељ да ми будеш.
36.
Пријатељ не мери.
Он увек даје и узвраћа – без мере.
37.
Какав сам вам ја пријатељ,
ако вам је мој пријатељ највећи непријатељ?
38.
Ко има пријатеља, тај је у реду.
Ко мисли да их има више,
с њим нешто није у реду.
39.
Пријатељство је заблуда –
у којој смо сви?
40.
Пријатељства се не крунишу.
Најчешће се, пре тога, гасе.
_____________________________________
/Из моје књиге ,,Ситне мисли – мозгалице”,
– биће је ускоро/
PODZEMNA — Marina Adamović
Da… razumem Ne… ostajem a šta biste vi? da? ne? previše se dvo- u mi te dvo um lje nje de-li bez umlje na O! i Zar? umreti se mora a živetii-da-li? e to ne ra-zu-mem šteta šteta ne os ta jem ne a tre-ba-lo-je ma-da ne ra ze mem šta…. vidi! pada … Настави са читањем “PODZEMNA — Marina Adamović”
Da…
razumem
Ne…
ostajem
a šta biste vi?
da?
ne?
previše se dvo-
u
mi
te
dvo
um
lje
nje
de-li
bez
umlje
na
O!
i
Zar?
umreti se mora
a
živetii-da-li?
e
to
ne ra-zu-mem
šteta
šteta
ne
os
ta
jem
ne
a tre-ba-lo-je
ma-da
ne
ra
ze
mem
šta….
vidi!
pada kiša ili zvezda pada?
pa-da-ki-ša-zvez-da-sta! O!
mama-trebalo-je-
TO
kamin(n)gs
POGLED SANJIV-Gorica Stankovic
POGLED SANJIV Zvezde su saputale poslale osmeh u krilo misli nebom plutale srce je snove snilo. Cekanjem bol lagala plakati sam prestala noci i dane slagala da ne bih nestala. Pepela osetila miris pesmom smirivala kisu dusom k’o uveli iris u danu sto na njeg’ mirisu. Nasmejana ljubila stihom zaustavljala suze zauvek sam izgubila poljubac … Настави са читањем “POGLED SANJIV-Gorica Stankovic”
POGLED SANJIV
Zvezde su saputale
poslale osmeh u krilo
misli nebom plutale
srce je snove snilo.
Cekanjem bol lagala
plakati sam prestala
noci i dane slagala
da ne bih nestala.
Pepela osetila miris
pesmom smirivala kisu
dusom k’o uveli iris
u danu sto na njeg’ mirisu.
Nasmejana ljubila
stihom zaustavljala suze
zauvek sam izgubila
poljubac sto mi uze.
Samo jednom poljubio
nikad zazaliti necu
prvim poljupcem pokazao
putokaz za iskre srecu.
Citace mozda moje rime
osmeh ce mu biti ranjiv
za njega sam samo ime
a on je moj pogled sanjiv.
Gorica Stankovic